Osam ključnih pitanja i odgovora o Fejsbukovoj libri, bitcoinu i drugim kriptovalutama

Dva su ključna razloga zbog čega je trenutno bitno ponuditi što jednostavnije i logičnije odgovore na osam pitanja o tome što građani mogu očekivati od korišćenja tzv. kriptovaluta. Prvo, jedna o najvećih i najvažnijih kompanija današnjice – Facebook – najavila je uvođenje libre, nove kriptovalute koja bi trebala postati novo globalno sredstvo plaćanja.

Drugo, trenutno najpopularnija svetska kriptovaluta – bitcoin – ponovno beleži rast vrednosti. U samo nekoliko nedelja bitcoin je dostigao cenu od 13.000 dolara nakon što se s vrhunca od oko 19.000 dolara sunovratio na blizu 4000 dolara. Analitičari tumače da su najava libre i rast bitcoina međusobno povezani.

1. Jesu li postojeće kriptovalute stvarno novac?

Novac po svojoj definiciji služi: a) kao jedinica obračuna vrijednosti roba i usluga b) kao sredstvo razmene te c) za čuvanje vrednosti. Bitcoin i većina popularnih kriptovaluta današnjice nisu zadovoljavajuće ispunili ni jedan od kriterijuma. Nisu postali široko i opšteprihvaćeno sredstvo obračuna i plaćanja, a za čuvanje vrednosti pokazali su se previše ćudljivim. Teoretski bi pojedine kriptovalute, pa i bitcoin, mogle ispuniti sve tri funkcije. Ali zasad samo teoretski.

2. Po čemu se kriptovalute razlikuju od pravih nacionalnih valuta?

U savremenoj istoriji novca iza pravih nacionalnih valuta stoje suverene države odnosno njihove centralne banke. Bez obzira na to jesu li nekad vlade garantovale da će za jednu novčanicu ili novčić donosiocu dati određenu količinu nekog plemenitog metala ili to što danas svojim kredibilitetom od pojave fiat (papirnatog) novca zapravo garantuju da su novčanice legalno sredstvo plaćanja, iza nacionalnih valuta uvek na neki način kao garant stoji država, tj. njezina centralna banka. Države određuju i vrlo stroga pravila izdavanja novca, kao i novčanog prometa. Uz to, nacionalne valute postoje i u fizičkom obliku te su digitalne bezgotovinske transakcije samo jedan od načina njihove upotrebe. Iza kriptovaluta pak ne stoje države, do sada su bile vrlo slabo regulisane, u pravilu se pojavljuju u digitalnom obliku te najčešće nemaju nikakvu intrinzičnu vrednost te stoga kod pada tržišne vrednosti lako mogu dogurati do čiste nule.

3. Zašto ljudi kupuju bitcoin i druge kriptovalute?

S obzirom na to da su bitcoin i druge kriptovalute vrlo slabo zastupljeni kao savremeno sredstvo plaćanja i zapravo su beznačajni u savremenoj svetskoj trgovini, čini se da se i bitcoin kao i ostale kriptovalute najviše kupovale iz spekulativnih razloga, tj. zbog očekivanja snažnog rasta vrednosti. Drugi je razlog verovanje u visoku buduću upotrebnu vrednost algoritama na kojima počiva izdavanje novih jedinica kriptovaluta, ali ni za to nema previše jakih dokaza. Primjerice, blockchain tehnologija na kojoj se temelji izdavanje bitcoina nije neko čudo koje je donelo goleme promene u uspešnosti kompanija koje su je implementirale. Zaključno, neki tumače popularnost kriptovaluta padom poverenja u tradicionalne valute odnosno monetarne politike centralnih banaka. To je, takođe, za sad tek pomalo ekstravagantna teorija.

4. Jesu li bitcoin i buduća Facebookova libra slični?

Valja naglasiti da još nisu poznati svi detalji kako će točno funkcionisati libra, ali je u startu jasno da postoje vrlo velike razlike. Za razliku od bitcoina, libru lansira vrlo velika i moćna kompanija koja se u tom poduhvatu udružila s drugim vrlo velikim i važnim kompanijama među kojima su Visa, Mastercard, Uber, Lyft, Paypal… Uz to, libra bi trebala imati intrinzičnu vrednost jer će se nove libre izdavati samo temeljem nove potražnje, tj. biće pokrivene depozitima i kratkoročnim vrednosnicama te će stoga ta privatna valuta biti najbliži supstitut državnom novcu. Drugim rečima, iza libre će stajati stvarni novac, a ne samo spekulativna potražnja. Drugim rečima, vrijednost Libre određivaće se više po principima deviznih tržišta na kojima kotiraju valute nego kao što je slučaj sa bitcoinom i drugim kriptovalutama koje su nešto poput srećke koja kotira na berzi zavisno o tome kako potencijalni ulagači procenjuju količinu finansijske sreće koju može donijeti ta srećka.

5. Imaju li bitcoin, libra i druge kriptovalute budućnost?

S obzirom na to da je tek najava lansiranja libre uzbudila regulatorna i nadzorna tela u finansijskom sektoru po pitanju kriptovaluta, za očekivati je da će države i asocijacije država skrojiti puno strožu regulativu koja će dati nove okvire za potencijalni rast ili konačni pad kriptovaluta. Do sada su regulatori gledali na svet kriptovaluta tek kao na potencijalnu opasnost za veći broj pojedinaca koji se mogu dovesti u finansijske nevolje računajući na brzu i laku zaradu zahvaljujući rastu pa padu kriptovaluta. U jednom trenutku je, podsetimo, navala na kupovinu bitcoina izgledala kao prva prava planetarna finansijska manija. Sada kad najveće svetske centralne banke zbog veličine i moći Facebooka pušu na hladno te najavljuju strogu regulaciju libre, jasno je da će pod malj novih, krutih pravila igre morati pasti i druge valute. Ne možete regulisati libru, a bitcoin ostaviti u divljoj zoni. Ako države zaustave libru zbog, recimo, čistog straha centralnih bankara da će ih Facebook ostaviti bez posla, onda će zaustaviti i bitcoin. Iako se očekuje velika strogost regulatora, i uz nova pravila igre nekako više šanse treba dati Facebooku i savezu moćnih kompanija nego manjim igračima u svetu kriptovaluta. Prilagoditi se regulaciji biće skupo.

6. Na šta najviše treba paziti pri odluci o korišćenju postojećih ili budućih kriptovaluta?

Prvo, bitno je znati šta će o pojedinim kriptovalutama reći regulator. Iako su vrlo različite, do sada su trpane u isti koš. Kod bitcoina i libre biće zanimljivo pratiti u kojoj meri ispunjavaju sve tri temeljne funkcije novca spomenute u prvom odgovoru. Što više bude ispunjavala sve tri funkcije – obračuna, plaćanja i čuvanja vrednosti – to će pojedina kriptovaluta biti prihvatljivija za korištenje. Ulaganje u kriptovalute iz čisto spekulativnih razloga građanima sigurno neće biti preporučljivo nikad, pa čak ni u slučaju libre, baš kao što danas malim igračima, odnosno privatnim osobama, nije uputno okušavati se na vrlo rizičnim deviznim (FX) tržištima. Drugim rečima, treba pratiti ne samo što će reći regulatori nego i potrošači. Ako oni ne budu imali interesa za kriptovalute, onda za njih ionako nema budućnosti.

7. Zašto bi vlade, odnosno centralne banke mogle limitirati razvoj kriptovaluta?

Više je razloga. Nekad su vlade računale na izdavanje novog novca kako bi mogle finansirati troškove, a kamate koje su naplatile na novoizdani novac bile su im izvanredni izvor prihoda, tzv. seigniorage. Danas, u doba kad su centralne banke zaigrale na kartu negativnih kamatnih stopa i hiperekspanzivne quantitative easing monetarne politike, mogućnost da im neka privatna kompanija uđe u sferu u kojoj može uticati na državne prihode i samu monetarnu politiku sigurno vlastima ne deluje simpatično. Verojatno i ne žele razmišljati o novim sistemskim rizicima koje sa sobom može doneti nova privatna svetska supervaluta, baš kao što neće poželeti da neko drugi žanje “seigniorage” dok oni, recimo, guraju negativne kamate. Zaključno, svet kriptovaluta je svet u kojem je puno lakše sakriti prljavi novac. A na vladama je da to spriječe. To bi im i mogao biti ključni argument za možebitnu zabranu.

8. Što bi mogao biti ključni znak uspeha neke kriptovalute?

Ako vlade velikih zemalja počnu kupovati kriptovalute i obavljati vlastite transakcije u nekoj od kriptovaluta u zaista značajnim iznosima, svet novca, tada će svima sve ionako biti jasno, više nikad neće biti isti.

Izvor: Novac.hr