Penzijski rezervni fond (PREF), koji je zajedno sa EBRD-om i Skupnom dd, članicom Triglav grupe 2017. godine osnovao Društvo za upravljanje EDPF-om, čime je Republika Srpska dobila pored prvog i treći stub penzijskog sistema, takozvano dobrovoljno penzijske fondove, koji su srbiji postoje već skoro deceiju i po, u Republici Srpskoj pokazao se kao odlično rešenje. O detaljima poslovanja ovog društva za Bankar.rs detaljno pričaju Miloš Grujić, direktor Društva zа uprаvljаnje Penzijskim rezervnim fondom i Gordana Drobnjak, izvršni direktor u Društvu za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom.
Kakva su vam iskustva sa dobrovoljnim privatnim penzijskim osiguranjem? Kako su građani to prihvatili?
Grujić: Društvo za upravljanje PREF-om je od 2011. godine preuzeo upravljanje akcijama Fonda PIO. Radi se o uglavnom paketima od oko 10% vlasništva u preduzećima koja su privatizovana kroz vaučersku privatizaciju. PREF od svog osnivanja ostvaruje dobit i isplaćuje dividendu Fondu PIO. Ukupna neto dobit od osnivanja do kraja 2018. iznosi oko 56 miliona konvertibilnih maraka. U skladu sa Zakonom o Penzijskom rezervnom fondu Republike Srpske „godišnja neto dobit ostvarena poslovanjem fonda, na osnovu odluke organa fonda, može se isplatiti osnivaču isključivo za finansiranje tekućih penzija korisnika, pod uslovom da iznos isplaćene neto dobiti ne bude veći od 50% vrednosti dividendi koje je PREF primio u novcu i 50% prihoda od kamata koje je ostvario PREF.“ Iznos koji smo isplatili po tom osnovu od osnivanja je oko 47 miliona maraka. Zadovoljni smo što u poslednje četiri godine ostvarujemo stabilne prihode od kamata u proseku od oko 4,8 miliona godišnje.
Nastojimo da unapredimo korporativno upravljanje u tim preduzećima ali pokrećemo sudske postupke gde smatramo da su prava PREF-a ugrožena. Uprkos tome što negde posedujemo 10 odsto vlasništva, neretko smo bili tek posmatrači loših poslovnih rezultata i odlaska preduzeća u stečaj. Najčešće ti stečajevi nisu posledica poslovnih odluka koje su donete u poslednjih nekoliko godina. To je uglavnom posledica prekomernog zaduživanja i gubitka tržišta koje je počelo dosta ranije. Međutim, kada se sagleda razvoj tržišta kapitala, ostvareni rezultati PREF-a i činjenica da su ove akcije nekada više vredele može se konstatovati da je šteta što ovakav model nije ranije uspostavljen.
S obzirom na sve pozitivne pokazatelje poslovanja koji odlikuju Penzijski rezervni fond Republike Srpske (PREF) i Društvo za upravljanje PREF-om, u toku 2017. godine su sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Skupnom pokojninskom družbom iz Ljubljane osnivali Društvo za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom, a osnivanje su podržale i institucije Republike Srpske. Evropski dobrovoljni penzijski fond (EDPF) je dobrovoljni fond i predstavlja treći stub penzijskog osiguranja.
Drobnjak: Fond je započeo sa primanjem uplata krajem 2017. godine. Budući da smo već dostigli cifru od nekoliko hiljada uplata za članove mesečno, zadovoljni smo brojem članova Fonda, kao i sa prosečnom mesečnom uplatom po članu Fonda. Moramo imati u vidu da je ovo potpuno novi finansijski proizvod na tržištu RS i BiH. U narednim godinama očekujemo i bolje rezultate jer će proces pristupanja velikih privrednih sistema Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu biti uspešno okončan, a biće nastavljena i poboljšana saradnja sa svim socijalnim partnerima. Veoma je važno raditi na svesti o preuzimanju odgovornosti, kako poslodavaca za svoje zaposlene, tako i samih zaposlenih, ali i nezaposlenih, za svoju finansijsku stabilnost u trećem dobu. Ovo je proces čiji se efekti mogu u potpunosti sagledati tek u srednjem i dugom roku.
Članovi fonda su prepoznali nužnost privatne štednje u dodatnim izvorima sredstava nakon odlaska u penziju, fleksibilnosti u pogledu visine i dinamike uplata ali i u mogućnosti stimulacije od strane poslodavca, te poreskim olakšicama. Raduje me činjenica da su prednosti ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove prepoznali i poslodavci kroz pravljenje penzijskih planova. Više od 20 poslodavaca iz javnog i privatnog sektora je napravilo penzijske planove za svoje zaposlene. Beneficije za poslodavce se ogledaju u obezbeđenju jeftinijeg mehanizma stimulacije zaposlenih i mogućnosti poboljšanja imidža preduzeća. Osim prednosti postojanja i funkcionisanja dobrovoljnih penzijskih fondova za radnike i poslodavce, postoje i prednosti i za državu na dugi rok jer će se postepeno rasteretiti postojeći penzijski sistem. Kad se sve sagleda, zadovoljni smo prihvatanjem od strane građana, poslodavaca i od države tokom prve dve godine poslovanja.
Da li ste pre osnivanja Fonda uzimali u obzir iskustva susednih zemalja?
Drobnjak: Prilikom osnivanja dobrovoljnog penzijskog fonda uobzirena su iskustva iz Srbije a nešto slično poput PREF-a ne postoji u Srbiji. Kada pričamo o dobrovoljnom penzijskom osiguranju treba naglasiti da Srbija ima sistem obaveznog penzijskog osiguranja kao i sve zemlje bivše Jugoslavije. Dakle, penzijski sistem je zasnovan na „Pay as you go“ sistemu ili preraspodelnom sistemu finansiranja koji podrazumijeva sistem tekućeg usklađivanja sa rashodima iz penzijskog osiguranja, odnosno nečija penzija je posledica trenutnih uplata u prvi stub. Prema analizama i dokumentima u koje sam imao uvid, može se reći da ni u Srbiji još ne postoje uslovi ni dovoljno ubedljivi argumenti za uvođenje drugog stuba. Drugi stub nije opcija koja je prihvatljiva za Srbiju u bližoj budućnosti, jer bi to danas značilo povećanje deficita u PIO fondu i na kraju bi se stvarao pritisak da se dalje smanjuju penzije. Nedostatak uslova ogleda se, pre svega, u nerazvijenom finansijskom tržištu i nedovoljnom administrativnom kapacitetu za njegovu regulaciju. Takođe, visoki tranzicioni trošak predstavlja vrlo velike izdatke sa neizvesnim rezultatima na dugi rok. Najvažnije, nema jasnog dokaza da bi uvođenjem drugog stuba za današnje generacije zaposlenih bili stvoreni uslovi za sigurniju i dovoljno visoku penziju. Ne mislim da bi još trebalo uvesti drugi stub, ali bi bilo poželjno da država kao najveći poslodavac uplaćuje novac za svoje zaposlene u dobrovoljne penzijske fondove.
Razvijene ekonomije su odavno prešle na sistem finansiranja penzija u kojem postoje i drugi i treći stub s ciljem da se olakša funkcionisanje postojećeg sistema na način da se smanji pritisak na isplatu penzija. Evropa stari i suočava se sa sličnim problemima punjenja prvog stuba kao i mi. Na primer, učešće austrijskog državnog budžeta u finansiranju penzija već iznosi oko 40%. Ni druge zemlje u Evropi nemaju mnogo bolji odnos zaposlenih i penzionera. Odnos u Ruminiji je 1,1 zaposlenih na jednog penzionera, kod nas i u Hrvatskoj 1,2, Sloveniji 1,4, Mađarskoj 1,45, Fransuskoj 1,5, Italiji 1,51, Finskoj 1,6, Njemačkoj 1,7, Austriji 1,7, Španiji 1,9, Norveškoj 2,35, Švedskoj 2,4 a u Luksembrugu 2,6. Najveći je u Irskoj – 2,8 i na Kipru – 2,9. Prosjek Evrozone je 1,62.
Kada govorimo na ovu temu, koliko je bitna finansijska obrazovanost građana i koliko njen nedostatak stoji na putu ovakvim stvarima?
Grujić: Finansijsko obrazovanje građana je od mnogo veće važnosti nego što se to predstavlja u stručnoj i široj javnosti. Zemlje iz regije su u velikom zaostatku za razvijenim zemljama i po pitanju finansijske pismenosti. U Hrvatskoj je bilo ideja da građane o ulaganju u treći stub treba osvestiti nacionalnom kampanjom u saradnji nadležnog ministarstva i društava za upravljanje penzijskim fondovima. Razvijene zemlje, ali i zemlje u razvoju oblikuju, podstiču, pomažu i usvajaju nacionalne programe finansijskog obrazovanja s ciljem sistematičnog podizanja nivoa finansijske pismenosti pojedinca. Ovakve projekte subvencionišu Evropska komisija i OECD.
Finansijska pismenost kod nas je na niskom nivou, jer obrazovni programi nisu usaglašeni sa ekonomskim sistemom sa kojim će se po završetku obrazovanja mladi sresti u praksi. Nažalost, glavni pokretači pitanja finansijske obrazovanosti građana su problemi koji su uzrokovali finansijska kriza i jačanje švajcarskog franka. Upravo zbog toga, veliki broj autora i autoriteta zagovara stvaranje strategije finansijskog opismenjavanja. Ovakva strategija dodatno dobija na značaju jačanjem regulative u oblasti zaštite potrošača, penzione reforme i naglašene individualne štednje za penziju. Bez sumnje, ovi procesi nameću potrebu ovakvog specifičnog oblika obrazovanja i kod nas.
Istraživanja pokazuju da i u zemljama u kojima je finansijski sistem i nivo finansijske pismenosti na znatno višem nivou nego kod nas, visok procenat ljudi ne razme finansijske instrumente u kojima se zadužuje ili štedi. Paradoks je da je ovaj procenat veći u siromašnim slojevima kojima je to znanje potrebnije jer se oni najviše i najčešće zadužuju. Zahvaljujući edukaciji predstavnika ove „industrije” i države, građani shvataju da treba da preduzmu dio odgovornosti za budućnost i da se ne mogu oslanjati isključivo na državu. Ljudi treba da spoznaju da je za mirnije treće doba neophodno da treba da štede. Štednja za starost nije luksuz. Bez nje neće biti moguće zadržati dostojanstvo u „trećem dobu“. S druge strane, da bi se treći stub još više razvilo i država može još da doprinese. Na primer, može da izdaje dugoročne obveznice u koje bi se ulagao novac iz fonda.
Fond iz godine u godinu beleži sve veću dobit. Na koji način ostvarujete profit?
Grujić: U portfelju kojim upravljamo je najveće učešće akcija. Sa značajnim brojem akcija se nije dugo trgovalo, ne isplaćuje se dividenda što se odražava i na ukupnu vrednost imovine kojom upravljamo. Naše opredeljenje je da prodajemo akcije koje ne donose prihode fondu kroz kapitalnu dobit ili kroz isplatu dividende. Nastojimo da prodajom takvih akcija oslobodimo sredstva koja možemo uložiti u druge oblike imovine. Trenutno na tržištu ima instrumenata koje donose predvidljiv a siguran prinos uz znatno manji rizik. S druge strane, nikad nismo prodavali akcije samo zato što postoji interes za kupovinu našeg paketa već smo pravili aukcije počevši od cena za koje mi smatramo da su adekvatne. Nije nam imperativ da spuštamo cene akcija da bismo prodali pakete akcija iz portfelja PREF-a. Štaviše, zadovoljni smo saradnjom sa drugim fondovima i sa Investiciono-razvojnom bankom Republike Srpske. Na gotovo sve aukcije koje smo organizovali pozivali smo i ostale institucionalne investitore. Međutim, praksa je pokazala da pri prodaji većih paketa često ne dođe do realizacije transakcije. Zbog raznih faktora investitori pokazuju interes samo za naš paket. Na primer, zbog sticanja paketa koji prelazi određen procenat dolaze u obavezu da objave ponudu za preuzimanje svih ostalih akcija.
Od početka rada do kraja prošle godine, prodali smo naše akcije u 224 preduzeća, ostvarivši prilive od 23,3 miliona konvertibilnih maraka. Novac koji dobijemo od prodaje akcija i od dividendi ulažemo u druge instumente koji donose prihod. Imamo dobar tim sa velikim iskustvom na tržištu kapitala i značajno smo unapredili upravljanje portfeljom koji je Fond PIO dobio u postupku privatizacije a uz veoma niske troškove poslovanja. Znanja, zvanja i veštine svih sadašnjih i bivših zaposlenih su ugrađena u sve investicione odluke, zastupanje PREF-a na skupštinama akcionara i proceni vrednosti finansijskih instrumenata. To naglašavam zato što nastojimo da ne propuštamo nijednu skupštinu akcionara preduzeća iz portfelja PREF-a. Uprkos svim potezima koje smo vukli, moram da naglasim da u porftelju fonda još imamo određen broj društava koja su u stečaju i koja ne rade ili su prezadužena i gde je izvesno da će biti pokrenut stečajni postupak. Imamo čak i koja nisu uskladila poslovanje za Zakonom o privrednim društvima. Poštovanje Međunarodnih računovodstvenih standarda i principa opreznosti i prošle godine nas je primoralo da dio negativnih revalorizacionih rezervi, koja se odnose na preduzeća kod kojih je otvoren stečaj i gde su očekivanja da će doći do stečaja, priznamo na teret rashoda u bilansu uspeha.
Je li novac građana bezbedan u dobrovoljnom Fondu?
Drobnjak: Ulaganja sredstava dobrovoljnih penzijskih fondova su i u svetu, a takve su zakonske odredbe i kod nas, među najviše regulisanim oblastima poslovanja. S obzirom na to da se upravlja sredstvima koja predstavljaju dodatnu penziju za članove fonda, politika investiranja je konzervativna i fokusirana na ulaganja u najkvalitetnije hartije od vrednosti. Budući da je rok ulaganja dug, težnja je na sigurnosti ulaganja kroz kvalitetan portfelj, a ne na ostvarivanju prinosa kroz ulaganja koja mogu nositi i veće nivoe rizika investiranja. Propisi definišu da se do 80% sredstava može ulagati u dužničke hartije emitovane ili garantovane od domaćih organa vlasti (entitetski ili nivo BiH), a do 40% se može ulagati u visokokvalitetne hartije od vrednosti iz država članica Evropske unije, OECD-a i CEFTA, dok se u bankarske depozite može uložiti do 20% imovine fonda. Na kraju, postoji i garantovana stopa prinosa u skladu sa zakonskim propisima.. Sve ovo navodim upravo zato da ukažem na sigurnost novca u dobrovoljnom penzijskom fondu.
Koji su mehanizmi zaštitite u slučaju eventualne krize? Da li se, kao za depozite u bankama garantuje povraćaj određene sume novca?
Drobnjak: Postoji garantovana stopa prinosa. Ne postoji ulaganje koje se po definiciji može smatrati kao bezrizično. U zavisnosti od namene ulaganja, zavisi i očekivani rizik i prinos. Ulaganja u penzijskih fondova se smatraju ulaganjima sa kojima se preuzimaju izuzetno niski rizici investiranja, jer je njihov značaj veliki ne samo za pojedince koji su članovi fondova, već i za države koje su odgovorne za ukupnu socijalnu politiku. U skladu s tim, država je preko regulatora opredeljena, što i čini propisivanjem regulative u vezi sa dozvoljenim ulaganjem i nadzorom, da obezbedi što veću sigurnost i stabilnost ulaganja u penzijske fondove. Osim toga, uslovi za obavljanje poslova upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima su definisani na način da samo finansijske institucije koja imaju dobru reputaciju mogu biti osnivači društava za upravljanje. Međutim, osnovni uzroci krize penzijskog sistema Evropi, pa tako i u zemljama u regiji, sadržani su u lošim ekonomskim uslovima, politici penzionisanja i demografskim uslovima. Mislim da su penzijski fondovi jedan on načina da se odgovori na krizu. Kriza će im dati zamajac u razvoju. Osim što se pokazalo da za članove obezbjeđuju daleko iznad garantovanog prinosa, oni se često pojavljuju i kao ozbiljan investitor u zemlji.
