Država odustala od dividende Telekoma

Država Srbija kao vlasnik 58 odsto nacionalnog operatora “Telekom” i 4.860.000 malih akcionara neće dobiti svoj deo kolača od ostvarenog profita u prošloj godini nakon uspešnog poslovanja, kako tvrde u toj kompaniji, jer je Skupština akcionara potvrdila da se dobit ne deli pošto će sledeće dve godine “biti godine velikih investicija”.

U toj kompaniji su za “Betu” rekli da će te investicije pozicionirati “Telekom” na mestu lidera u regionu, a uloženo je u kupovinu nekoliko kablovskih operatora, 195 miliona evra u Kopernikus, 108 miliona evra u Radijus vektor, 12,5 miliona evra u Avkom, a kupljeno je još nekoliko manjih operatora.

Dug “Telekoma” je zbog tih kupovina udvostručen i iznosi preko 700 miliona evra zbog čega se u javnosti sve češće čuju kritike da se to javno preduzeće nepotrebno zadužuje kako bi kupovalo medije i kablovske operatore.

Nakon tih investicija Vlada Srbije koja zastupa državu, donela je odluku da se odrekne dividende, a juče je to i potvrđeno na Skupštini akcionara. Kada se država odrekne dividende koja puni budžet, tada ni mali akcionari ne mogu da ih dobiju.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk rekao je za “Betu” da će sledeće godine, kada budu poznati finansijski rezultati, biti jasno koliko će kupljene kompanije doprineti rastu profita “Telekoma” i da li su plaćene više nego što vrede.

“Nije sporno da je ‘Telekom’ morao da se širi na kablovski internet jer je to način da se odupre konkurenciji i opstane na tržištu, to nije loša strategija, ali je zanimljiva i upitna operacija kako je to izvedeno jer je bivši vlasnik ‘Kopernikusa’ Srđan Milovanović, novcem od te prodaje kupio dve televizije (‘Prvu’, ‘O2’) sa nacionalnom frekvencijom, a njegov brat je glavni poverenik Srpske napredne stranke u Nišu”, rekao je Ćulibrk.

U “Telekomu” kažu da je “logično da se u tom periodu profit investira u razvoj, jer se time povećava vrednost kompanije i akcija”, i navode da je 2018. bila još jedna uspešna godina jer je prihod porastao za jedan odsto zahvaljujući rastu prihoda od postpejda, multimedija usluga i interneta.

Prošle godine je ukupna neto dobit iznosila 10,2 milijarde dinara i manja je 4,3 milijardi u odnosu na 2017. godinu zbog programa dobrovoljnog odlaska radnika i to je povećalo trošak za 2,8 milijarde dinara, a na pad prihoda su uticale i kursne razlike od 1,7 milijardi dinara.

Ćulibrk, međutim, kaže da postoji sumnja da je “Telekom” kupovinu operatora obavio sa blagoslovom države koja je do sada zahtevala da se uplate dividende u budžet uprkos zahtevima Fiskalnog saveta i ekonomista da veći deo tog novca treba uložiti u razvoj kompanije.

“Država se sada preko noći odrekla dividendi, a niko nije našao za shodno da o tome pita 4,8 miliona akcionara pa je tako pokazala i svoj odnos prema privatnom vlasništvu”, rekao je Ćulibrk. Dodao je da akcionari dividende neće dobiti ni 2020. i 2021. godine.

Ćulibrk je istakao da bi cela transakcija bila manje sporna da je “Telekom” pitao i male akcionare da li bi se odrekli svojih dividendi zbog investicija u razvoj te kompanije.

“Možda bi akcionari pristali da se odreknu tog novca, ali sam siguran da niko od njih ne bi, osim članova Srpske napredne stranke, pristao da se Kopernikus kupi za skoro 200 miliona evra”, rekao je Ćulibrk.

U “Telekomu” kažu da je zbog kreditnog zaduženja povodom kupovine tih operatora neto dug je porastao na 30,4 odsto ali da je Telekom i dalje među najmanje zaduženim telekomunikacionim kompanijama na svetu.

“Sve telekomunikacione kompanije se nalaze pred velikim investicionim ciklusima ulaganja u akvizicije, izgradnju optičke i 5G mreže”, kažu u toj kompaniji.

Na pitanje kako to da se “Telekom” modernizuje, a građani na domak Beograda koji su svojevremeno imali fiksne telefone od pre mesec dana dobijaju lošiju uslugu jer su umesto aparata za fiksni telefon dobili mobilni aparat lošeg kvaliteta koji funkcioniše kao fiksni ali se veza teško uspostavlja, u “Telekomu” kažu da je istekla licenca za CDMA frekvenciju koja je do sada korišćena.

U toj kompaniji, međutim, nisu imali odgovor zašto sada građani po istim cenama imaju lošiju uslugu.

Izvor: Beta