Raste interesovanje za kriptovalutama i u Srbiji

Vrednost Bitkoina uzletela je na dnevni maksimum od 11.307,69 dolara. To je najviši nivo ove najpoznatije kriptovalute još od 5. marta 2018. godine. I Fejsbukova digitalna valuta već danima je u žiži svetske, pa i srpske javnosti, a od prošle nedelje na našem tržištu je prisutna i digitalna platforma preko koje se virtuelnim valutama može trgovati u dinarima.

Koliko su kriptovalute popularne u Srbiji pokazuje i vest da su prošle nedelje carinici na graničnom prelazu Bački Breg sprečili krijumčarenje 55 uređaja za proizvodnju bitkoina, vrednosti skoro 10.000 evra, koje su u Srbiju pokušala da prošvercuju dvojica srpskih državljana.

Aleksandar Matanović, jedan od osnivača Bitcoin asocijacije Srbije, Master i međunarodni konsultant iz oblasti Digitalnih valuta, objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” šta su zapravo kriptovalute i kako njima može da se trguje iz Srbije.

Za početak, kriptovaluta je digitalna valuta koja se koristi i distribuira elektronski. Ima ih na hiljade različitih, tačan broj je nemoguće odrediti, jer su mnoge prilično beznačajne i malo poznate. Ovi digitalni novčići se ne mogu odštampati i nisu opipljivi, što znači da se trgovina njima obavlja isključivo elektronski.

Kako se čuvaju kriptovalute?

Kriptovalute se čuvaju u kripto novčanicima. Oni mogu biti onlajn, desktop, mobilni, papirni i hardverski. Za baratanje malom količinom kriptovaluta svakako su najzahvalniji mobilni novčanici zbog lakoće korišćenja i stalne dostupnosti. Za veće količine preporučujem hardverske novčanike kao najbezbedniju opciju.

Koliko su ljudi u Srbiji zainteresovani za trgovinu kriptovalutama i ko su najčešće kupci? Šta se sve može kupiti kriptovalutama?

Statistika govori da su korisnici kriptovaluta uglavnom muškarci u dvadesetim i tridesetim godinama koji su solidno tehnički potkovani. Međutim, u periodima kada cena naglo raste, pojavljuje se i veliki broj ljudi van navedene kategorije.

Kriptovalutama se može plaćati uglavnom u nekim restoranima i kafićima, mada je moguće kupiti i računarsku opremu ili platiti članarinu u teretani. Kada je u pitanju onlajn plaćanje, tu praktično nema ograničenja. Skoro sve što možete platiti drugim metodama, možete platiti i kriptovalutama, što preko trgovaca koji direktno prodaju za kriptovalute, što preko posredničkih servisa koji to omogućuju.

Kako se kriptovalutama trguje u Srbiji? Gde mogu da se kupe/prodaju?

Postoje onlajn servisi gde se mogu kupiti i prodati kriptovalute. Takođe, postoje i automati u nekoliko gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica i Inđija) gde se kriptovaluta kupuje i prodaje za keš. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji se primenjuje od 1. aprila 2018., neophodno je da korisnici prođu proceduru verifikacije, slično kao pri otvaranju bankovnog računa. Takođe, ako kupujete kriptovalute potrebno je da imate kripto novčanik (wallet) na koji vam se prebacuju prilikom kupovine. Plaćanje se može izvršiti na bankovni račun ili platnom karticom. Ako prodajete preko nekog onlajn servisa, neophodan je bankovni račun, jer se na njega vrši isplata dinarske protivvrednosti.

Postoje i alternativni načini trgovine, na primer – ljudi se nađu preko oglasa, pa odrade trgovinu bez posrednika. Iako je ova opcija finansijski najpovoljnija, jer omogućuje razmenu bez provizije, treba biti vrlo oprezan. Neretko se dešavalo da kod ovakvih transakcija jedna od strana ostane i bez kriptovaluta i bez keša.

Kolike su provizije?

Provizije, bilo da se radi o kupovini ili o prodaji, umeju dosta da variraju, zavise i od načina kupovine/prodaje, ali i od trenutnog odnosa ponude i potražnje. Kreću se u opsegu od 0 do 10 odsto.

Kriptovalutama se može trgovati i u dinarima. Šta to znači za potencijalne kupce-prodavce?

Kriptovalute se mogu kupovati i prodavati za dinare već 7 godina. Ono što je donekle novo je mogućnost trgovine uživo. Kažem “donekle”, jer je i to bilo moguće još pre 4-5 godina, ali tada nije zaživelo zbog nedovoljnog interesovanja. Trgovina uživo je pre svega zanimljiva za one koji trguju na kripto berzama na dnevnom nivou, pokušavajući da zarade na oscilacijama kursa i predviđanju kretanja cene.

Koliko su kriptovalute bezbedne, imajući u vidu česte oscilacije kursa, ali i moguće hakerske napade?

Kriptovalute su visokorizična investicija zbog velikih oscilacija cene. Iako su potencijalni dobici veći nego na klasičnim berzama, ljudi ipak treba da budu svesni da dobici nikako nisu zagarantovani. Ako neko razmišlja o ulaganju, svakako treba da ima u vidu čuveno pravilo koje važi za svaki tip investicije: ”Ne ulaži više nego što si spreman da izgubiš!” Takođe, treba se i temeljno informisati o onome u šta se ulaže. Ljudi to često ne urade, što zbog lenjosti, što zbog toga što im se žuri da “uhvate” dobru cenu.

Ako pričamo o bezbednosti protokola, kriptovalute (barem one najjače) su izuzetno bezbedne. Hakerski napadi se dešavaju stalno, ali na primer sam Bitkoin nikad nije hakovan iako postoji već više od 10 godina S druge strane, hakovani su mnogi pojedinačni korisnici zbog sopstvene nepažnje, kao i mnoge kripto berze.

Kod kriptovaluta ste samo vi odgovorni za čuvanje svog novca. To je ljudima ponekad teško da razumeju i prihvate. Ako izgubimo platnu karticu, dobijemo novu od banke. Ako zaboravimo šifru za Fejsbuk, možemo da je resetujemo. Kod kriptovaluta ne postoji niko ko nam može pomoći ako nešto izgubimo, sve je na nama.

Izvor: Blic