Severna Koreja, Sirija, Irak, Iran, Etiopija, Šri Lanka, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen, Vanuatu i Srbija – ovako je izgledala “siva lista” Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).
Na ovoj listi država koje predstavljaju visoki rizik za međunarodni finansijski sistem, Srbija je bila od februara 2018. godine do – prošle nedelje.
Odluka da se Srbija skloni sa ove liste važna je kako za poslovanje i buduće investicije, tako i za pregovore sa Evropskom unijom i saradnju sa drugim međunarodnim organizacijama, saglasni su sagovornici BBC-ja na srpskom.
– Sa stanovišta privrede, uklanjanje sa ove liste znači veće poverenje kako institucionalnih investitora, tako i drugih država i uklanjanje velike senke koja je postojala nad srpskim pravom, zakonima i državom – objašnjava za BBC na srpskom ekonomista Aleksandar Stevanović.
U prethodnih godinu dana, kako je rekla ministarka pravde Nela Kuburović, u Srbiji je stupilo na snagu 12 zakona, kao što je novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na krivično delo pranje novca.
Kako bi ispunila uslove FATF-a, Srbija je donela i niz propisa kojima je regulisana kontrola rada advokata i notara i uspostavljen mehanizma za pristup informacijama o stvarnom vlasništvu firmi, između ostalog.
Iz FATF-a je 21. juna ocenjeno da je Srbija ispunila zahteve koji se tiču borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma.
Evropska unija i politička volja
Zaključak da Srbija više nije rizična utiče i na pregovore sa Evropskom unijom. Otvarajući poglavlje 23 o borbi protiv korupcije i 24 o borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, Srbija se obavezala da usvoji preporuke FATF-a.
Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja je uključena u pregovarački proces za poglavlje 24, kaže za BBC na srpskom da su državne institucije intenzivno radile na tome da Srbija više ne bude na ovoj listi.
– Postojala je politička volja i ozbiljan pritisak da Srbija ispuni zahteve koji se traže da više ne bi bila na toj listi. Pokazalo se da tamo gde postoji politička volja reforme mogu da se dešavaju. Tamo gde postoji politička volja da se one ne dese, tapka se u mestu decenijama – kaže Elek.
Šta je “siva lista” FATF
Srbija je na “sivu listu” FATF-a dospela u februaru 2018. godine, jer je procenjeno da postoje nedostaci u sistemu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
– Na ovu listu dospevaju zemlje koje nisu usvojile određene preporuke u vezi sa sprečavanjem pranja novca, borbe protiv terorizma i nelegalnih tokova novca – objašnjava Stevanović
FATF-a je donela međunarodne standarde u ovoj oblasti 2012. godine, a Srbija se obavezala na njihovu primenu.
Među kriterijumima koje je Srbija morala da ispuni kako bi bila “skinuta” sa liste nalazili su se bolje razumevanje faktora rizika, kontrola, približavanje standardima ove organizacije, garancije za adekvatne i efektivne istrage i procesuiranja, kao i kazne za finansiranje terorizma.
Kako je u izveštaju objavljenom u februaru ove godine navela FATF-a, Srbija je sprovela ključne reforme.
Šta je Srbija izgubila zbog “sive liste”
Zbog “sive liste” Srbija je izgubila neke prilike za razvoj poslovanja, kao i za unapređenje evropskih integracija, objašnjava Stevanović.
– Nisu postojale neke šanse koje bi se otvorile da je Srbija drugačije ocenjena – kaže Stevanović.
Šta kažu političari
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da se Srbija godinu i po dana borila da pokaže da je iskreno posvećena borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prenose mediji.
– Donet je ogroman broj zakona i podzakonskih akata, ali što je mnogo važnije, počela je njihova primena, a rezultati se ogledaju u značajno većem broju lica koja su procesuirana za pranje novca i velikoj zapleni imovine -kazao je Stefanović.
I premijerka Ana Brnabić rekla je da su ovo dobre vesti, te da je “Srbija pretrpela veliku štetu jer je bila na toj listi”.
– Srbija sada može biti jedan od lidera u borbi protiv pranja novca i terorizma – poručila je Brnabić.
Šta je pranje novca
U Srbiji je borba protiv pranja novca i finansiranju terorizma regulisana zakonom iz 2017. godine.
Zakonom je pranje novca definisano kao “konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, prikrivanje ili netačno prikazivanje prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela”.
Pranje novca je i “sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela”.
Po zakonu, finansiranje terorizma je “obezbeđivanje ili prikupljanje novca koji se koristi za izvršenje terorističkog dela, ali i nabavljanje novca od terorista ili terorističkih organizacija”.
Kazne za izvršioce ovih krivičnih dela iznose i do tri miliona dinara.
Šta je FATF
FATF je međudržavno telo koje razvija i unapređuje mere i radnje za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou.
FATF ima 40 preporuka koje zemlja mora da implementira u nacionalno zakonodavstvo da bi pokazala tehničku usklađenost sa standardima za sprečavanje novca, finansiranje terorizma i širenja oružja za masovno uništenje.
Telo je osnovano u Parizu 1989. godine. Trenutno ima 39 zemalja članica, a Srbija nije među njima.
Izvor: BBC
