Državna preduzeća u Srbiji u poslednjih 10 godina predstavljaju veliko opterećenje za budžet, a glavni mehanizmi za njihovo finansiranje su direktne subvencije Vlade Srbije, subvencije lokalnih samouprava, državne garancije za bankarske zajmove i otpis dugova, ocenjuje se u tek objavljenoj studiji Međunarodnog monetarnog fonda o državnim preduzećima i bankama.
U studiji “Ponovna procena uloge državnih preduzeća u Centralnoj, Istočnoj i JIE Evropi”, MMF podseća da su najveći korisnici državnih subvencija domaće železnice i rudnici, kao i da su subvencije preduzećima u procesu privatizacije smanjene jer su neka prodata ili su bakrotirala.
Navodi se da su lokalne samouprave najveći izvor subvencija za saopbraćajna preduzeća, vodovode i komunalna preduzeća i da je to posledica loše naplate ili niskih cena usluga.
MMF navodi da je u nekoliko slučajeva država preuzela dugove državnih preduzeća iako nije izdala garancije. Ovo je urađeno ili da bi se olakšalo strateško partnerstvo kao u slučaju Er Srbije ili da bi se obezbedilo kontinuirano snabdevanje energijom za vodeće kompanije, prenosi Business Intelligence Balkans.
Analizirajući rad državnih banaka, MMF ocenjuje da su u peridu 2012-14 direktni troškovi četiri propale banke iznosili skoro dva odsto BDP s tim da država nije platila samo osigurane depozite već i neosigurane, u naporima da smanji prelivanje krize na druge državne banke.
U istraživanju se navodi da u regionu Istočne, Centralne i JI Evrope postoji veliki broj državnih firmi 51.000, i da broj značajno varira od zemlje do zemlje. Najveći deo, što ne iznenađuje, ima Rusija, 31.000 preduzeća. U odnosu na broj stanovnika, prednjači Belorusija 380 na jedan million stanovnika, prate je Slovenija i Hrvatska 260 preduzeća, pa Rusija. Najmanje imaju Letonija i Litvanija, 50 na million ljudi.
Državna preduzeća su značajan deo ekonomske aktivnosti. U Poljskoj u njima radi svaka osma osba. U Belorusiji, na njih otpada trećina svih zaposlenih.
MMF je utvrdio da državna preduzeća stvaraju značajno manje prihode nego slične private firme.
Prosečna nominalna bruto plata je takođe veća nego u privatnim kompanijama u svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Razlike su ipak značajne, od 10 procenata veće u Mađarskoj do čak 80 odsto veće plate u rumunskim preduzećima.
Državne firme su i manje profitabilne. Kad je reč o državnim bankama, utvrđeno je da one u proseku u svim zemljama imaju tendenciju da zajme manje profitabilnim firmama bez obzira na njihovu vlasničku strukturu.
