Mario Draghi: Čovek koji je spasao evro
Šefovi nacionalnih banaka, ekonomisti i novinari koji su se okupili na golfskom odmaralištu izvan Lisabona ove nedelje, razmotriće veliki monetarni eksperiment poznat kao evro, koji je ove godine navršio 20 godina. To je zvanično. Nezvanično, događaj koji ih okuplja, godišnji Forum o centralnom bankarstvu, biće trodnevna zdravica čoveku koji je spasio valutu u najneizvesnijim danima: Mario Draghi, predsjednik Evropske centralne banke.
Osmogodišnji mandat Draghija završiće u oktobru, a evropski zvaničnici mogli bi izabrati svog naslednika već ove nedelje. Njegov mandat šefa centralne banke dogodio se u opasnom razdoblju u kratkoj istoriji eurozone. Eurozona danas ima 19 članica koje koriste evro i zajedno čine oko jedne petine svetske ekonomije.
Bilo je trenutaka – od kraja 2011. do 2012. – kada se činilo da će se eurozona raspasti, da će zemlje poput Grčke ili Španije bankrotirati i da će taj dio EU upasti u neku vrstu deflatorne spirale koja može dovesti do ekonomske depresije. Dok su se politički lideri eurozone tresli od straha, a zemlje poput Nemačke odbijale spašavati susede koji su se borili, centralna banka pod Draghijem bila je jedina institucija koja je stajala kao brana na putu u katastrofu.
“On je predstavljao presudni faktor u vreme kada je rizik od rušenja ili urušavanja eurozone bio viši nego ikada”, rekao je Ángel Talavera, vodeći ekonomista eurozone iz Oxford Economicsa, istraživačke kompanije iz Londona. “Nakon Draghija, Evropska centralna banka pretvorila se u nešto sasvim drugo.”
Obzirom na to da je Draghiju preostalo još samo nekoliko meseci mandata, raste nelagoda zbog njegovog odlaska jer Evropi prete nove opasnosti, uključujući trgovinski rat, Brexit i znaci ekonomske krize. Njegovo mesto jedno je od nekoliko vodećih u Evropskoj uniji, uključujući predsednika Evropske komisije, za koje se ljudi otimaju.
Političari se prepiru oko toga koje će zemlje dobiti koje prestižne pozicije, i to u haotičnom procesu za koji analitičari i investitori strahuju da neće iznediriti vođu centralne banke sa veštinama kao kod Draghija.
Osvrnimo se na to kako su se moći Evropske centralne banke proširile pod Draghijem, kako je transformacija pomogla da evro izdrži, koji izazovi mogu nastati u mesecima i godinama koje dolaze – i zašto Draghi napušta scenu kao neverovatna superzvezda među centralnim bankarima.
Draghi je ekonomista, školovan na MIT-u, bio je guverner Banke Italije, povukao je niz poteza monetarne politike koji su se nekad smatrali nezamislivim za eurozonu. Umesto da jednostavno pokuša da obuzda inflaciju, tradicionalno jedini zadatak centralne banke, Evropska centralna banka pod Draghijem je zapravo postala čuvar finansijske stabilnosti i ekonomskog zdravlja u regiji.
On je izumio nove načine da zadrži novac koji teče do pogođenih banaka i izmučenih zemalja kao što su Grčka, Španija, Italija i Portugal. Mere su pomogle u otvaranju radnih mesta i izvlačenju eurozone iz duboke recesije.
Svoju poziciju preuzeo je u novembru 2011., ubrzo nakon što je grčka vlada pokrenula krizu priznanjem da je zemlja gotovo u stečaju. Panika se ubrzo proširila na zemlje poput Italije koje su takođe imale ogromne probleme s kreditima. Počevši od juna 2014., centralna banka podsticala je kreditiranje u suštini plaćajući komercijalnim bankama da preuzmu gotovinu centralne banke, ali uz uslov da taj novac posuđuju klijentima.
Draghi je takođe proglasio tzv negativnu kamatnu stopu. Banke koje su držale novac na svojim računima u centralnoj banci, bile su kažnjene, što je značilo pritisak na banke da umesto toga daju zajmove. U tako velikoj ekonomiji nikada niko nije iskušao tako neuobičajenu strategiju.
Počevši od 2015., centralna banka banka izdala je 2,6 hiljada milijardi evra, ili 2,9 hiljada milijardi dolara, u novom novcu koji je koristila za kupovinu državnih obveznica kao način gušenja tržišnih kamatnih stopa.
Federalne rezerve u Sjedinjenim Državama već su koristile strategiju, poznatu kao kvantitativno popustanje. No, mnogi ljudi u Evropi su mislili da bi takvo kupovanje obveznica prekršilo zabranu štampanja novca Evropske centralne banke za finansiranje vlada, što može uzrokovati inflaciju ako se zloupotrebi. Draghi se nije složio i nastavio po svome uprkos sudskim izazovima. Centralna banka pobijedila je raznim bitkama po sudovima, a eurozona je izbjegla dugotrajnu krizu.
Ko god naslijedi Draghija imaće koristi od svog sada isprobanog arsenala monetarnih alata za borbu protiv kreditnih problema, te kao odbranu od grabežljivih investitora i za potiskivanje bankarskih kriza.
Draghi, sada 71, pribran je čovek, jakih živaca. Ako je osetio strah, nikad ga nije pokazao. Vešt je komunikator, često je uspevao da smiri nervozna finansijska tržišta s nekoliko dobro odabranih reči.
U julu 2012., kada je kriza koja je počela u Grčkoj postala kritična, Draghi je u Londonu rekao okupljenima da je centralna banka spremna da učini “sve što je potrebno” za očuvanje evra.
Izraz takve odlučnosti – zapravo upozoravajući investitore da se ne klade protiv evra – kasnije je smatran prekretnicom.
Finansijska će tržišta najverovatnije iskušavati je li i naslednik od takvog materijala.
Ipak, Draghi ostavlja neke nedovršene poslove. Tokom svog mandata, centralna banka nikada nije uspela dosledno da insistira na inflaciji na službenom cilju od 2 odsto, nivou koja se smatra optimalnom za rast. U maju je godišnja stopa inflacije iznosila 1,2 odsto.
I dugo nakon što je Fed podigao cene u Sjedinjenim Državama, referentna kamatna stopa Evropske centralne banke i dalje ostaje na nuli. Draghi će okončati svoj mandat bez ikakvog nadzora nad povećanjem kamatne stope. Ovaj mesec, videvši znakove usporavanja rasta, centralna banka saopštila je kako neće povisiti stope pre sredine sledeće godine.
Izvor: Express.hr
