Raste jaz između najbogatijih i najsiromašnijih građana Srbije
Jaz između primanja najbogatijih i najsiromašnijih za poslednjih pet godina u Srbiji se značajno uvećao dok su ostale zemlje regiona uspele čak da smanje razlike među svojim građanima ili makar da zadrže pređašnji odnos.
To pokazuju podaci Evrostata rađeni za period od 2012. do 2017, koji su osim članica EU obuhvatili i zemlje kandidate.
Uz Srbiju, “loš đak” po nejednakosti je još samo Bugarska.
Prema ovim pokazateljima, 20 odsto najbogatijih u EU ima 5,1 puta veći dohodak od proseka za 20 odsto najsiromašnijih. U Srbiji, gotovo dvostruko više – najbogatiji su na početku tog perioda imali 8,6 a na kraju čak 9,4 puta više prihode od onih koje su mogli da ostvare građani sa dna lestvice. Ujedno, taj trend rasta razlika među zemljama kandidatima za članstvo u EU, zabeležen je jedino u Srbiji, dok kod svih drugih on manje ili više opada.
Tako je Turska 2012. imala koeficijent nejednakosti 9,3 a smanjila ga je na 8,6. U Crnoj Gori je sa 8,3 spušteno na 7,4 a najuspešnija u suzbijanju neravnomerne raspodele bila je Severna Makedonija, koja je 2012. imala koeficijent 10,2 a spustila ga je na 6,4.
Među drugim zemljama okruženja, nejednakost su smanjile i Hrvatska i Rumunija, dok Mađarska i Slovenija manje-više stagniraju. Jedino je u Bugarskoj nejednakost više skočila nego u Srbiji, ali su i sa tim rastom razlike u prihodima njihovih siromašnih i bogatih i dalje manje nego kod nas. Evropska unija je u celini zanemarljivo povećala nejednakost.
Međutim, domaći stručnjaci ukazuju i da postoje razlozi zbog kojih bi te ocene trebalo uzeti sa rezervom. Prema rečima Žarka Šunderića, direktora Centra za socijalnu politiku, prvi znak da sa pokazateljima nešto nije u redu, javio se u dve kategorije statističkih istraživanja, oba bazirane na zvaničnim podacima a rađena metodom anketiranja odabranog uzorka. Prema tim tabelama, prihodi 700.000 stanovnika Srbije, odnosno deset odsto populacije, dostižu 7.500 dinara mesečno, dok isti uzorak građana, ali u istraživanju potrošnje, raspolaže mesečno sa 2.500 dinara.
“To je bio signal da sa računicom nešto nije u redu, a utvrdili smo da samo nekolicina zemalja, u koje spada i Srbija, podacima obuhvata i takozvane negativne prihode, odnosno da od primanja koja se ostvare na nivou godine odbije eventualne štete ili prihode koji nisu realizovani. Tako se dobija u nekim slučajevima i negativan prihod, što utiče na krajnji rezultat”, ističe Šunderić.
On dodaje da razlike svakako treba smanjivati i na prvo mesto ističe da je neophodno obezbediti besplatno obrazovanje kojim bi se povećao potencijal društva da stvara višak vrednosti. Takođe, ističe da bi socijalna davanja morala da budu viša, ali ne preko minimalca kako se ne bi destimulisalo zapošljavanje. Međutim, kada su porezi u pitanju, smatra da treba biti oprezniji.
“Mi nemamo toliko bogatih građana koji bi mogli da naprave tako velike razlike u primanjima, ali ako bi se uprkos tome porezi iz te kategorije uvećali, pitanje je da li bi oni dali očekivani efekat. To bi samo značilo da će država raspolagati sa više novca, a ona je nefunkcionalna i korumpirana, pa je pitanje kako bi se to utrošilo”, objašnjava Šunderić.
Uz te ograde u rangiranju zemalja ispitanica, ipak nije sporno da se u Srbiji razlike u primanjima između najbogatijih i najsiromašnijih uvećavaju.
Analitičari podsećaju da je nejednakost u srpskom društvu počela da ubrzano raste 90-ih, nakon ratova i neuspešne privatizacije, a u poslednjoj deceniji raslojavanje stanovništva po bogatstvu sve je očiglednije.
Izvor: Blic
