Svako izbegavanje plaćanja poreza na koji ste po zakonu obavezni predstavlja utaju poreza. Da bismo govorili o krivičnom delu utaje poreza neophodno je da iznos bude viši od zakonom propisanog i, sa druge strane, mora da postoji namera da ne izvršite plaćanje, što može da abolira počinioce u slučaju greške, posebno kada je reč o fizičkim licima. Za pravna lica je taj teren znatno sužen, jer zakon smatra da svako ko se bavi privrednom delatnošću mora da poznaje zakon, kaže advokat Željko Ristić.
“Ono što je specifično u srpskom pravu u poslednje dve godine je drastičan rast limita iznosa koji neplaćanje poreza kategoriše kao krivično delo. Pre dve godine taj iznos je bio 150.000 dinara, dakle oni koji ne plate porez do tog iznosa gonjeni su prekršajno. Sa pozicije pravne i advokatske struke smatram da je taj iznos bio zaista nerealan, jer je mogla da se potkrade greška i mnogi stručnjaci iz oblasti ekonomije i prava smatrali su da je potrebna izmena”, kaže Ristić.
Pre nešto više od godinu dana, zakon je promenjen i limit je sa 150.000 podignut na 500.000 dinara, da bi posle nepunih godinu dana primene, pre 15-20 dana, izmenom seta krivičnih zakona u skupštini i ovaj zakon ponovo promenjen i taj iznos sada iznosi milion dinara.
“Kada promenite zakon, vi onda počinjete da pratite statistiku, koja je u krajnjoj liniji i dovela do toga da se kaže 150.000 dinara je malo i taj prag treba podići. Međutim, kratak period, nepunih godinu dana u okviru kojih je limit sa 500.000 podignut na milion dinara ne dozvoljava da sprovedete ozbiljna statistička istraživanja, te ostaje nejasno otkud potreba za promenom”, ističe Ristić i dodaje da se prekršaji ne mogu sabirati, te da neko tako može doći u situaciju da mesečno utaji nešto manje od milion dinara PDV-a, odnosno godišnje nešto manje od 12 miliona dinara i biće prekršajno gonjen.
Ristić savetuje privrednike da je najbolje da u situaciji kada u firmu dođe finansijska kontrola imaju oformljen tim u kome treba da budu knjigovođa, poreski savetnik i advokat, i to onaj iz oblasti poreskog prava, koji će na najbolji mogući način zastupati njihova prava, tražiti ekonomsko-finansijska veštačenja i ostavljati pisane tragove, koji u krajnjoj liniji pružaju mogućnost da čak i ukoliko izgube presudu na prvom stepenu, na drugom stepenu, gde odlučioci ispred sebe imaju samo papire dođu do adekvatne odluke.
“Glavni cilj treba da bude da to što jeste zaista bude prezentovano organima koji o tome odlučuju. Da o tome ostane što više pisanih tragova i dokaza, da se urade sva moguća ekonomsko-finansijska veštačenja koja su potrebna”, kaže Ristić i zaključuje da svako ko se bavi određenim poslom treba i da plaća poreze.
Izvor: Blic
