Ukupan broj povremeno zaposlenih iznosio je u EU 14,1 odsto od ukupnog broja i identičan je udelu u 2008.
“Pošto je trenutno najniža stopa nezaposlenosti u EU od početka 2000, ovo je odlična vest za EU”, ističe za Bankar.rs ekonomista Miroslav Zdravković, urednik Makroekonomije.
Objašnjava da udeo povremenih poslova u ukupnoj zaposlenosti može biti posledica sezonskih poslova, poput turističke zaposlenosti u Crnoj Gori i u Hrvatskoj, i liberalnog zakonodavstva, da firme mogu zapošljavati ljude (radi se o konkretnim ljudima a ne o procentima) kratkoročnim ugovorima.
Zdravković precizira stanje na osnovu podataka Evrostat, te navodi da je u Srbiji udeo povremeno zaposlenih povećan sa 18,8 odsto u 2014. na 22,9 odsto u 2018, te konstatuje da se i relativno povećanje ne razlikuje bitno kod muškaraca i žena.
“Kada uporedimo srpske podatke sa drugim zemljama, veći udeo povremeno zaposlenih imali su Crna Gora (32,9%), Španija (26,9%) i Poljska (24%) u 2018. U 2014 su, osim ove tri zemlje, veći udeo od Srbije imali i Portugalija, Holandija i Kipar. Najveći relativan porast povremene zaposlenosti u ukupnoj, nakon 2008 imali su Malta, Slovačka i Hrvatska”, navodi Zdravković.
S druge strane, najveći pad udela imali su Litvanija, Letonija i Bugarska.
“Kada ove udele prevedemo u konkretne brojeve, u EU je od 2014. do 2018. broj povremeno zaposlenih povećan sa 24,9 na 27 miliona, a u Srbiji sa 327 na 463 hiljade. Relativan porast je u EU 8,4 odsto, a u Srbiji 41,6 odsto”, kaže Zdravković.
Napominje da su priče o povratku finansijske regulative kako se kriza ne bi ponovila iz 2008. i 2009. brzo utihnule čim je finansijski sektor povratio novac od država.
“Umesto pojačane regulacije nastupila je dalja deregulacija uz razdgradnju države blagostanja u Evropi pa je u velikom broju zemalja EU, ne samo u Srbiji, donošeno liberalno radno zakonodavstvo jer su rigidni zakoni ispali krivi za visoku stopu nezaposlenosti, a ne prekomerno špekulativno igranje megafinansijskih korporacija”, zaključuje Zdravković
