Najava ministra finansija Siniše Malog da će Vlada nastaviti da smanjuje opterećenja na zarade i da bi u narednoj godini ono moglo da bude za procenat niže, podelila je ekonomiste koji nisu saglasni oko načina na koji bi to moglo da se učini.
“Smanjenje od jednog procenta na doprinose za zarade je smešna priča, i osnovno je pitanje ko bi od toga imao koristi. Verujem da to nisu radnici, već da će poslodavac samo uvećao svoj profit. Sigurno je da oni neće taj novac da investiraju, jer niko ne isplaćuje niže zarade zato što ulaže u razvoj, to se finansira iz drugih izvora. Jedino bi ispravno bilo da se uveća neoporeziva osnovica i kada bi ona umesto sadašnjih 15.000 bila 27.000 a potom da se taj najavljeni procenat prebaci na uvećani neto iznos minimalca, onda bi to dalo neki efekat. Sve ostalo je prelivanje, ili ide u budžet ili u džep poslodavca”, kaže za Danas ekonomski analitičar Dragovan Milićević.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić međutim smatra da je najava smanjenja doprinosa na zarade dobra vest i da je trebalo ranije da se primeni, na primer na početku ove godine jer bi se tako izbegao suficit u budžetu koji nije dobar za ekonomiju zemlje.
“Smanjenje doprinosa privredi bi donelo efekat od 15 do 16 milijardi dinara i taj novac bi uvećao fondove za investicije, koje su inače najslabija tačka domaće ekonomije, zbog čega i imamo nizak privredni rast. Za ulaganja su sva sredstva dobrodošla i zato bi uz smanjenje opterećenja bilo jako loše ako bi se povećao iznos minimalca a da to ne prati rast produktivnosti, jer bi to za poslodavce značilo da im država jednom rukom daje a drugom oduzima”, kaže Arsić i dodaje da se smanjenje doprinosa ne bi drastično odrazilo na budžet, jer bi i iznosi za zarade iz državne kase bili niži. Uslov da se zadrži pozitivan efekat, naglašava on, jeste da drugi izdaci koji se finansiraju iz budžeta, poput plata i penzija, ne naruše ravnotežu, odnosno da se ne uvećavaju brže od rasta BDP-a.
I privrednici imaju dozu opreza, jer iako svako smanjenje smatraju dobrodošlim, pribojavaju se da će država naći drugi način kako bi popunila budžet.
“Svako smanjenje poreza i doprinosa je potrebno privredi. Moramo imati u vidu da je Srbiji potrebno povećanje plata, bar da se izjednači sa zemljama u okruženju jer je to jedini način da se zadrži radna snaga u zemlji. Ali, država mora da smanji i svoju administraciju kako bi pritisak na budžet bio manji. Takođe, kreatori ekonomske politike moraju da imaju u vidu da bi svako stvarno smanjenje troškova poslodavci usmerili u zarade, jer im je radna snaga neophodna”, kaže Rade Ljubojević, direktor Sirogojna.
I predsednik grupe Metalac Dragoljub Vukadinović ukazuje da bi smanjenje poreza i doprinosa bilo dragoceno pod uslovom da se na drugoj strani ne uvećavaju parafiskalni nameti poput firmarina, raznih taksi i naknada. Dodaje da bi tu meru valjalo upotpuniti mogućnošću da se odobrava poreski kredit, čiji nedostatak sada guši investiranje u privredu.
“Najavljeno smanjenje doprinosa od jedan odsto nije malo, u Metalcu bi to na godišnjem nivou iznosilo oko 100.00 evra, a poređenja radi, sada je izdatak za plate 1,5 miliona evra na mesečnom nivou. Dakle, nije reč o značajnom smanjenju opterećenja, ali moram da pozdravim takvu meru jer svako rasterećenje u tom delu troškova mi upotrebljavamo da bi radnicima povećali plate”, kaže Vukadinović.
Izvor: Danas
