Region će biti jedinstveno tržište električne energije

Region će ubrzo imati jedinstveno tržište električne energije, pri čemu će sve članice za kratko vreme imati karakteristike današnjih zemalja Evropske unije (EU), ocenio je profesor Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu, Slavko Krajcar.

“Ubrzo će celi region imati jedinstveno tržište kao što danas imamo i tehnički jedinstven elektroenergetski sistem. Sve će članice regiona za kratko vreme, što se tiče energetike i pravila koja na tom tržištu važe, imati karakteristike današnjih zemalja članica EU”, rekao je Krajcar za list Elektroprivreda.

On je kazao da se ne sme zaboraviti da su današnji elektroenergetski sistemi u regionu nastali kao delovi tehnički jedinstvenog sistema, projektovanog i u velikoj meri izgrađenog, tada zajedničke države.

“Sistem i danas ima te iste karakteristike i razmena električne energije tehnički je, među zemljama regiona, vrlo lako moguća. Ta mogućnost razmene znatno je veća nego što se danas traži od susednih zemalja članica EU”, naveo je Krajcar.

Nasuprot tome, tržišna sposobnost pojedinih sistema, kako je dodao, nije nastajala u isto vreme i nije sledila ista ‘pravila’, dogovorena na nivou EU. Tu su Hrvatska i Slovenija otišle najdalje zahvaljujući, pre svega, i potrebi nužnog prilagođavanja radi članstva u EU.

“Ostale su zemlje u regionu na različitim stepenima razvoja tržišta, iako su sve potpisale ugovor o Energetskoj zajednici i trebalo bi da slede vremenske okvire prilagođavanja radi stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta energijom”, rekao je Krajcar.

U tome, kako je dodao, Energetska zajednica ima određenih problema no, smer je jasan, a to je otvorenost i konkurentnost svih učesnika na tržištu.

Osvrnuvši se na cene električne energije u zemljama regiona, u kategoriji domaćinstva, Krajcar skreće pažnju da je vrlo teško upoređivati vrednosti energije po državama, s obzirom na to da tržišta električne energije nisu na istom stepenu razvoja, kao i da se imajući u vidu kretanje cena električne energije na relevantnim berzama u regionu u svim zemljama, osim u Hrvatskoj i Sloveniji, i dalje prepoznaje snažna socijalna komponenta.

Krajcar je, odgovarajući na pitanje koliko su cene električne energije za domaćinstva u zemljama regiona u ovom trenutku realne u odnosu na kretanje cena na veleprodajnom tržištu, kazao da cena električne energije za domaćinstva sadrži u sebi nekoliko elemenata, kao što je cena same električne energije, naknada za mrežu, te porez i ostale naknade kao što je, na primer, naknada potrošača za podsticanje (OIE).

“Osim cene električne energije koja bi mogla biti uporediva, jer je to proizvod istih karakteristika, svi ostali elementi specifični su za pojedine zemlje. Valja kazati da to vredi i za zemlje članice EU. Pravu ‘realnost cena’ električne energije mogli bi imati samo uz uslov da se ponuda i potražnja susreću na zajedničkom tržištu. Danas to nije tako, a i pričekaćemo još neko vreme da se to ostvari u punoj meri”, rekao je Krajcar.

Lokalna proizvodnja i snabdevanje još imaju snažan uticaj. Tako su cene po Eurostatu najniže u Srbiji, oko 5,5 centi po kilovat satu (kWh), a najviše u Sloveniji, oko 12 centi po kWh.

Krajcar je, odgovarajući na pitanje kako će se razvoj i intenzivna izgradnja OIE odraziti na cenu električne energije, kazao da bi teoretski cena električne energije, kada bi u danu imali samo proizvodnju iz vjetro, hidro i fotonaponskih elektrana i kada bi veletrgovina električnom energijom bila organizovana samo preko berzi, imala vrednost nula.

“No, kako to još nije tako, kratkoročno će cenu još decenijama određivati elektrana viših graničnih troškova”, dodao je Krajcar.

On je, odgovarajući na pitanje šta će biti dugoročno, rekao da bi uz sve veće učešće OIE cena težila ka nuli.

“To neće biti tako, jer će se promeniti model tržišta. Najverovatnije je da se više neće prodavati električna energija već usluge koje u sebi sadrže i električnu energiju. To već uveliko imamo u telekomunikacionim uslugama”, saopštio je Krajcar.

Prema njegovim rečima, energetika Evrope je deo zajedničkog projekta energetike s niskim sadržajem ugljen dioksida (CO2).

“I to je dio svetskog ‘projekta’ smanjenja uticaja energetike na klimatske promene. Kako Evropu čine njene članice, to bi taj cilj trebalo biti ujedno naš zadatak. Uveren sam da će celi region biti dio tog projekta ili direktno članstvom ili indirektno Energetskom unijom”, zaključio je Krajcar.