Ruska Agencija za osiguranje depozita narednih pet godina trebalo bi da reguliše status 400 banaka u stečaju, ali zahvaljujući informatičkim tehnologijama taj posao će biti urađen tako što će se likvidirati 80 banaka godišnje. Radi se o propalim bankama od pre dvadesetak godina u vreme velike ekonomske krize u toj zemlji.
Ta iskustva biće dragocena i za nas jer se očekuje usvajanje izmena Zakona iz te oblasti, piše RTS. Srbija je naime pre dvadeset godina imala 100 banaka. Danas 26, ali se neki stečajevi od tada još uvek vode. Najčešći razlog bankrotstva je loše vođenje banke, a zatim nepokriveni gubitak i nedostatak kapitala. Tako je bilo i u Rusiji.
Posle ministra finansija i guvernera, predsednik ruske Agencije za osiguranje depozita Jurij Isaev preneo je iskustva u rešavanjju stečajeva i studentima Beogradske bankarske akademije. On je rekao da likvidacija posle stečaja ne bi trebalo da traje duže od tri godine.
“To je dovoljno da se proanaliziraju bilansi potraživanja i namire akcionari. Kada je reč o stambenim kreditima, nemamo Korporaciju za osiguranje stambenih kredita kao kod vas, ali se klijenti posebno dogovaraju sa bankom i prave ugovore za pojedine stavke za stambene kredite”, objasnio je Isaev, prenosi RTS.
U Rusiji su osigurani depoziti do 25 hiljada evra. Kod nas do 50 hiljada evra. Naši ulozi i bankarski sistem su sigurni, ali potrebne su izmene zakona.
Pre svega, podseća RTS, povećaće se osnovica za osiguranje koje plaćaju banke kao i vreme do kada bi zajednički fond za pokrivanje rizika trebalo da se dopuni.
Direktor Agencije za osiguranje depozita Vladimir Šarić je naveo da banke ne posluju sa visokim rizikom na našem tržištu.
“Bankarski sektor je veoma stabilan, nema nikakvih ranih signala o pogoršanju njihove finansijske pozicije, ali postoje određene nijanse. Neko ima malo veći apetit prema riziku neki manje, ali banke koje imaju veći apetit prema riziku u njihovom poslovanju plaćaće veću premiju i osiguranje na depozit”, rekao je Šarić za RTS.
Zakon bi mogao da odvoji i aktivnost naše agencije za osiguranje depozita koja bi brinula samo o sigurnosti depozita. Osnovala bi se i druga agencija koja bi samo rešavala stečaj banaka.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić istakao je da je potrebno da se na jedan drugačiji način reguliše pitanje stečajeva i da se ti procesi koji su do sada bili veoma spori ubrzaju kako bi poverenici što pre došli do sume novca koju potražuju.
U Rusiji posluje 750 banaka, podseća RTS. Mnogo toga se radi na preventivi i ukrštanju podataka kako bi se predupredio rizik, a što olakšava digitalizacija.
Mnogo rizika se deli i između klijenta i banke, ali ima i naprednih rešenja. Na primer ruski privatni penzioni fondovi takođe su osigurani kod državne agencije, pa nema rizika da će ulozi propasti.
