Evropska investiciona banka (EIB) počela je novi ciklus investicija u infrastrukturne i druge projekte u Srbiji vredan više od pola milijardi evra, a u idealnoj situaciji, kaže za Tanjug direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre, sva sredstva biće upotrebljena do 2022. godine.
Povlačenje sredstava zavisiće, pre svega, od kompleksnosti projekata i kapaciteta nadležnih državnih i lokalnih institucija da sredstva iskoriste.
EIB je u protekloj godini potpisao najviše ugovora za nova investiranja ikada u region Zapadnog Balkana, u visini od 1,1 milijardu evra, od čega više od 40 procenata ide u Srbiju, a ova godina, kaže Negre, biće obeležena pojačanim ulaganjem u infrastrukturu na lokalu.
“To su sredstva za opštinsku infrastrukturu po celoj Srbiji namenjena za poboljšanje infrastrukture vodosnabdevanja, vodovodne mreža, postrojenja za prečišćavanje…”, navodi Negre.
Projekat finansiranja vredan 40 miliona evra, na šta treba dodati još 10 miliona bespovratnih sredstava EIB-a, trenutno se nalazi u Skupštini i čeka se glas poslanika.
“To je prvi put da Evropska investiciona banka iz svojih sredstava stavlja i bespovratna sredstva da se kombinuju sa našim kreditima”, ističe šefica EIB-a, navodeći da dosta opština u Srbiji čeka na taj novac kako bi krenule u realizaciju projekata.
Prošlog meseca potpisan je i ugovor vredan 22 miliona evra za ulaganja u lokalnu infrastrukturu, za sređivanje pijaca, trgova, puteva, domova zdravlja…
“Većina ovih investicionih ulaganja uglavnom imaju rok isplate četiri do pet godina, a u idealnoj situaciji sredstva će biti isplaćena do 2022. godine što zavisi od projekata i kompleksnosti ulaganja”, objašnjava Negre.
Na brojku od oko 420 miliona evra kredita namenjenih za ulaganje u infrastrukturu u Srbiji, treba dodati, kaže, i 100 miliona garancija za finansiranje malih i srednjih preduzeća.
U pitanju je iznos koji se stavlja na raspolaganje komercijalnim bankama da bi one preuzele veći rizik i više finansirale realni sektor, odnosno privrednike u Srbiji.
Tih 100 miliona evra garancija, objašnjava Negre, treba zatim da podstakne banke da daju kredite srpskoj privredi, a očekivanja su da iznos tih kredita dostigne cifru od 500 miliona evra.
Uoči otvaranja poslednje deonice autoputa na južnom kraku Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru, koje je planirano za vikend, Negre podseća da je EIB finansirala 20 kilometara ove deonice autoputa u iznosu od 314 miliona evra.
Na tim delovima puta koje je EIB finansirala, nalazi se 27 mostova i dva tunela, a na radovima je svakog dana učestvovalo više od 1.000 radnika, navodi Negre.
EIB inače finansira dve ključne tačke na Koridoru 10, obilaznicu oko Beograda i Grdeličku klisuru, a cela ova deonica deo je panevropskog saobraćajnog koridora.
“Obilaznica oko Beograda finansira se sa 100 miliona evra, 94 je isplaćeno, a do kraja godine ostalo je još šest miliona evra da se isplati za radove koji se tiču mosta na Ostružnici”, navodi Negre uz osvrt da EIB takođe finansira projekte u oblasti železnica, modernizacije pruge od Niša do Dimitrovgrada i pružnu obilaznicu oko Niša, rekonstrukciju nekoliko kliničkih centara od kojih je onaj u Nišu završen, a slede klinički centri u Novom Sadu i Kragujevcu…
Izvor: rtv
