Nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje problema sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, smatra Fiskalni savet.
Savet je upozorio i da predloženi zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike, jer se odnosi samo na grupu dužnika koji još nisu otplatili svoja dugovanja bankama u švajcarskim francima, a ne na sve dužnike i može se iskoristiti za nove zahteve da se iz javnih sredstava subvencionišu i naknade troškova drugim dužnicima koji su isključeni iz sadašnjeg predloga zakona.
„Iako Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda ni u jednom svom stavu ne podrazumeva uključivanje javnih sredstava za rešavanje problema kredita indeksiranih u švajcarskim francima, zakon predviđa znatna izdvajanja iz budžeta, u iznosu od oko 10 milijardi dinara – što smatramo neosnovanim. Na ovaj način, troškove obeštećenja dužnika, proistekle iz sudske odluke, umesto isključivo komercijalnih banaka delimično će snositi i poreski obveznici“, navodi se u saopštenju.
Iz Fiskalnog saveta ističu i da bi usvajanje zakona, „moglo dovesti do novih zahteva za budžetskim sredstvima prilikom obeštećenja građana koji su svoje kredite u švajcarskim francima već otplatili ili ih konvertovali u evre u skladu sa pređašnjim preporukama NBS“.
Naglašeno je i da korišćenje budžetskih sredstava za rešavanje spora između privatnih banaka i njihovih dužnika nagoveštava mogućnost da se i ubuduće novac svih poreskih obveznika troši na sporove u kojima su obe ugovorne strane iz privatnog sektora.
„Smatramo da bi se mogla obezbediti automatska primena stava Vrhovnog kasacionog suda, bilo putem zvaničnih smernica Narodne banke bilo usvajanjem zakona koji bi poslovnim bankama nalagao automatsku primenu stava VKS, ali bez trošenja javnih sredstava“, navode iz Fiskalnog saveta, preneo je Danas.
Iz Fiskalnog saveta su upozorili da predloženim zakonom nisu obuhvaćeni dužnici koji su već otplatili svoja dugovanja, niti dužnici koji su već prihvatili neki od modela konverzije koje im je 2015. godine ponudila Narodna banka Srbije.
„Takođe, najvećem broju dužnika kojima su banke već aktivirale hipoteke i prodale stanove predloženi zakon pruža znatno manje obeštećenje nego što stav VKS nalaže, jer je njihova preostala glavnica duga, usled prodaje stana, znatno manja od inicijalnog iznosa kredita koji bi trebalo da se koristi za očuvanje jednakosti uzajamnih davanja“, naveli su iz Fiskalnog saveta.
Dodaje se da postoje i pojedinačni slučajevi, krediti u švajcarskim francima uzeti u 2010. i 2011. sa dugim rokom otplate, gde dužnici po predloženom zakonu dobijaju osetno veću nadoknadu od one koju bi dobili ukoliko bi se dosledno primenio stav VKS, a u toj nadoknadi učestvuju u velikoj meri i sredstva poreskih obveznika.
