BANKESLIDERSVE VESTI

Šta bi donelo spajanje Deutsche Banka i Commerzbanka?

Jesen 2016. bila je stravična za šefove Deutsche Banka (DB). I taj šok ih prati i danas. U SAD je DB-u tada pretilo plaćanje kazne “teške” milijarde, pričalo se o čak 14 milijardi dolara, i to zbog sumnjivih poslova uoči velike globalne finansijske krize.

Da je DB stvarno na kraju morao platiti kaznu u toj visini, banka bi završila verojatno u stečaju. Na kraju je ipak kazna smanjena na „samo” sedam milijardi, nakon čega je nemačka vlada počela očito razmišljati o tome kako da na duži rok spreči kolaps te banke, prenosi SEEbiz.

Iako politika demantuje bilo kakvo mešanje i uticaj na poslovne odluke privatnog sektora, postoji ipak dovoljno naznaka koje daju naslutiti da je više ili manje nežni pritisak iz Berlina bio odlučujući za „službeni” početak razgovora između Deutsche i Commerzbanka pre četiri nedelje o mogućoj fuziji. Čovek koji iz pozadine očito „gura” te pregovore je Jörg Kukies, državni službenik u Ministarstvu finansija.

Kukies je ranije bio šef nemačke ispostave američke investicione banke Goldman Sachs, u Ministarstvu finasija radi otprilike godinu dana i tokom 2018. se u nekoliko navrata sastao sa predstavnicima DB-a. Pritom je pikantno da (sudeći po navodima iz finansijskih krugova) upravo Goldman Sachs u razgovorima o fuziji savetuje Commerzbank. A nemačka savezna vlada još uvek poseduje 15% vlasničkog udela u drugoj najvećoj nemačkoj banci.

U svakom slučaju, dve banke već nedeljama pregovaraju, razmenjuju podatke i proveravaju ih. Službene informacije o tome ne stižu u javnost, praktično ništa se ne potvrđuje, ali zato u javnosti kolaju brojne špekulacije, izveštaji „insajdera” i „osoba koje su upućene u celu proceduru”. Sve to iz dana u dan podgreva tračeve o mogućoj fuziji. Po onome što se može čuti i pročitati, sasvim je otvoreno hoće li se uopšte početi voditi „produbljeni razgovori” o mogućoj fuziji dve banke. Jer u tom bi se slučaju na stolu morale naći konkretne brojke, odnosno svi mogući rizici koji se skrivaju po poslovnim knjigama.

A u slučaju Deutsche Banka radi se prvenstveno o vrlo kompleksnim derivatima: npr. finansijske opklade na (rast ili pad) kamatnih stopa ili valuta. U knjigama ti poslovi imaju ukupni volumen od neverojatnih 42 biliona evra (što je 15 puta više od nemačkog BDP-a). Iako je stvarni rizik tih poslova puno manji od te megalomanske svote, tržišna vrednost tih derivata bi u slučaju da ih DB ne može naplatiti umnogome potresla temelje na kojima počiva stabilnost Deutsche Banka.

Slično je i kod Commerzbanka, koji je veliki novac prvenstveno uložio u italijanske državne obveznice. One čine čak 43% „tvrdog” vlastitog kapitala banke, u uslovima dramatično visokog italijanskog zaduženja i istovremeno loše privredne situacije u toj zemlji, ta činjenica izaziva uvek iznova veliku nervozu kod investitora Commerzbanka.

Za sada je nejasno i kako bi se finansirao eventualni dogovor. Posmatrači za sada polaze od toga da bi, ukoliko išta bude od posla, Commerzbank ustvari bio prodat Deutsche Banku. S obzirom da DB ne raspolaže s potrebnih devet milijardi evra koje bi iskeširao na sto, kao realna se spominje opcija povećanja temeljnog kapitala. A to znači da bi se dogodila emisija novih deonica. To pak ne bi baš izazvalo oduševljenje ulagača DB-a. Jer bi svaka nova emisija samo dodatno „razvodnila” ionako loš aktualni tečaj deonica najveće nemačke banke. Osim toga, deoničari su u proteklih deset godina već u nekoliko navrata uskakali u pomoć i svežim novcem stabilizovali banku (sa ukupno 33 milijarde evra kapitala), praktično bez ikakvog učinka.

Ukoliko se uprkos svemu navedenom ipak dve banke uspeju dogovoriti oko fuzije, nova bi banka na prvi pogled bila pravi div na bankarskom tržištu – sa 38 miliona privatnih i poslovnih mušterija, 140.000 zaposlenih, 2.400 filijala u Nemačkoj, bilansi od dva biliona evra i tržišnim udelom od 20%. Ali u međunarodnom poređenju taj bi navodni „div” još uvek bio patuljak.

Što se tiče kadrovske situacije, tu naime preti „rezanje” osetnog broja zaposlenih. Spominje se brojka od čak 30.000 radnih mesta koja su ugrožena. I to bi moglo koštati. A sindikati su već najavili ogorčeni otpor. Šef Radničkog veća Commerzbanka već govori o „odbrambenom broju” 49.000 zaposlenih, kako prenosi Financial Times.

I dalje, prenosi SEEbiz, ima jako puno otvorenih pitanja. I što se tiče vremenskih rokova. Commerzbank požuruje, navodno banka već pre Uskrsa želi donošenje načelne odluke o fuziji. A Deutsche Bank, kako je rekao šef Nadzornog odbora Paul Achleitner, namerava tek na prezentaciji kvartalnih pokazatelja 26. aprila da saopšti kako će i hoće li uopšte biti nastavljeni pregovori. Ukoliko uopšte dođe do fuzije, čini se da to neće biti romantično venčanje iz snova, već brak iz interesa.

Konkurencija u svakom slučaju već trlja ruke. Nova (eventualna) velika nemačka banka bi se u slučaju fuzije godinama morala baviti sama sobom. Šef ING-a (sa oko osam miliona mušterija treća po veličina privatna banka Nemačke), Nick Jue, ne zvuči baš zabrinuto.

„Ako se to stvarno dogodi, onda smo mi druga najveća nemačka banka u Nemačkoj. Obično mi profitiramo od nemira drugih mušterija”, ocenio je.

Tags

Povezane vesti

Back to top button