S obzirom na to da su veliki špekulanti po pravilu institucije koje imaju cele timove analitičara, često i povlašćene informacije, procenat uspešnosti njihovih predviđanja i transakcija veći je nego kod prosečnog malog ulagača.
CFTC svakog petka javno objavljuje informacije o ukupnoj količini kupljenih i prodatih ugovora po pojedinim instrumentu i kategorijama učesnika. U objavljenim podacima može se videti da špekulanti trenutno imaju mnogo više kupovnih nego prodajnih pozicija na zlatu, srebru i kursu američkog dolara u odnosu na evro, te da imaju podjednak broj kupljenih i prodatih ugovora vezanih za vrednost SP500 indeksa. To znači da špekulanti trenutno očekuju jačanje dolara u odnosu na evro, kao i rast cene zlata i srebra. Kada su u pitanju deonice, očigledno ih polovina očekuje dalji rast, a polovina pad, piše Poslovni dnevnik.
Kada se u pitanju deonice, podeljenost među investitorima ne iznenađuje. Privredni podaci u SAD su za sad vrlo dobri, situacija na globalnom tržištu se pogoršava. Očigledno se polovina investitora pribojava da bi se globalno privredno usporavanje moglo negativno odraziti i na SAD, što bi dovelo do pada cena deonica, na čemu oni planiraju zaradu pomoću short sellinga.
Upravo zbog usporavanja globalnog privrednog rasta mnoge važne centralne banke su odustale od podizanja kamatnih stopa tokom 2019. godine. To znači da će posedovanje obveznica biti manje isplativo nego se do sad očekivalo, što tradicionalno dovodi do velikog interesa za kupovinu zlata i srebra. Špekulanti očito planiraju da ostvare profit na očekivanom rastu cene tih plemenitih metala, navodi Poslovni dnevnik.
Kada je u pitanju kursna lista, dva su razloga zbog kojih približno dve trećine špekulanata očekuje slabljenje evra i jačanje dolara. Prvi su više kamatne stope na američke nego na evropske obveznice, a drugi je rizik recesije. Naime, kao i pre 10 godina, nadolazeća globalna kriza će verovatno opet mnogo jače pogoditi tromu i razjedinjenu Evropu nego SAD.
Moguće je da će ponovo u pitanje doći mogućnost otplate nagomilanih dugova u pojedinim članicama evrozone, pa zato investitori već sad prebacuju kapital u dolar – valutu koju percipiraju sigurnijom. S obzirom na situaciju, moguće je da će dolar u idućih godinu do dve postati jači od evra.
