Beogradska berza ima marginalan položaj u domaćem, bankocentričnom finansijskom sistemu, a glavna posledica ovakve situacije je veoma mali broj kvalitetnih akcija na tržištu i prilično minorni prometi, ocenjuje u intervjuu za Bankar.rs Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities-a.
Kako objašnjava, duži niz godina glavna karakteristika tržišta je to da sve veći broj kompanija napušta berzu, pa se broj investicionih alternativa smanjuje.
– Kompanije masovno napuštaju tržište jer berzu vide kao nepotreban trošak s obzirom da na njoj ne uspevaju da prikupe dodatni kapital što je osnovna funkcija berze – napominje Gujaničić.
Uprkos akciji Beogardske berze “Izađi na berzu” nije se veći broj kompanija odlučio na taj korak. Direktor berze je tada rekao da će biti zadovoljan ukoliko pet većih kompanija izađe na berzu, no to se nije desilo. U čemu je problem? Zašto kompanije izbegavaju izlazak na berzu?
– Berzansko poslovanja i akcionarstvo su povezani sa transparentnošću i principom polaganja računa. Da bi se kompanija pojavila na berzi i prikupila kapital, neophodno je da bude atraktivna investitorima što osim dobrog biznis modela podrazumeva i redovno polaganje računa, što obuhvata objavljivanje detaljnih kvartalnih finansijskih izveštaja i svih bitnih poslovnih događaja. Ovo je osnovni razlog zašto berza „ne leži“ državnim kompanijama, koje vode političari, ali ni inicijalno privatnim kompanijama koje se teško privikavaju na kontrolu od strane investitora. Dakle, ima dosta toga i u mentalitetu ovdašnjih preduzetnika koji će pre zaustaviti rast kompanije ili je potpuno uništiti nego što će dozvoliti deobu vlasništva i efikasno korporativno upravljanje.
Nedavno se na Biznis formu na Kopaoniku vlasnik Atlantik Grupe pohvalio da je ta kompanija već godinama na berzi. Je li on izuzetak ili je i u regionu slična situacija kao kod nas?
– I u našem susedstvu nije značajno bolja situacija kada su berze u pitanju, ali je Zagrebačka berza svakako nekoliko koraka ispred nas. Tim pre jer je institucionalna struktura mnogo bolja (razvijeni su investicioni i penzioni fondovi, Komisija za hartije od vrednosti je mnogo jača), a na Zagrebačkoj berzi je kotiran veliki broj poznatih hrvatskih kompanija. Primera radi, Podravka, koja je i nama poznat brend, kotirana je na berzi, a kontrolni paket akcija je u rukama privatnih penzionih fondova što bi kod nas bilo prosto nezamislivo. Ovdašnji neslavan primer je Telekom, u kojem građani imaju 22 odsto vlasništva, a političari sprečavaju da se firma kotira na berzi, upravo iz razloga njene (ne)transparentnosti.
Šta će biti sa akcijama Komercijalne banke ukoliko se ona proda, a šta ukoliko se proces privatizacije obustavi?
– Ukoliko se ponovo zaustavi proces privatizacije Komercijalne banke, njene akcije će drastično pasti s obzirom da je veliki rast u proteklih godinu dana upravo posledica otpočinjanja privatizacije. U slučaju nastavka privatizacije, veliki uspeh će biti ukoliko država uspe da dostigne knjigovodstvenu vrednost akcije (trenutno su akcije na nivou oko 70 procenata knjigovodstvene vrednosti), dok ulagači na berzi moraju voditi računa da novi većinski vlasnik neće imati obavezu da istovetnu cenu ponudi i manjinskim akcionarima.
Šta možemo da očekujemo u narednom periodu po pitanju dešavanja na Beogradskoj berzi?
– Aktivnost na Beogradskoj berzi nepovratno odumire, i izuzetno je teško zaustaviti ovaj trend s obzirom da kreatori ovdašnje ekonomske politke ne haju previše za to. Najbolji primer bahatosti i nebrige države je Telekom Srbija, kompanija koja je već sedam godina u korporativnoj organizacionoj formi, čiji izlazak na berzu je blokiran. Ali i drugi primeri pokazuju nemar države za ovo tržište. Institucije su skroz razorene, neobavljaju osnovne funkcije, dok država i kao manjinski akcionar ne vodi računa o svom vlasništvu. Tako je, na primer, država nečinjenjem dopustila da se surva vrednost njenih akcija u Energoprojektu (33 odsto akcija), dok recimo u NIS-u (30 odsto vlasništva) postavlja nestručne političke činovnike koji niti znaju, niti kontrolišu vođenje ove kompanije.
Reklo bi se da su kod nas građani potpuno neupućeni u mogućnost štednje, odnosno investiranja na berzi. Zašto je to tako i radi li se nešto na edukaciji stanovništva po tom pitanju?
– Naši građani su, generalno, dosta ekonomski i finansijski nepismeni, a pošto je berzansko poslovanje dosta neuređeno i sa lošom zaštitom prava manjinskih akcionara, onda je i jasno zašto ih je malo na berzi premda su kamate godinama izuzetno niske. Poslednji veliki projekat na temu akcionarstva (podela besplatnih akcija) bio je prilično populistički orijentisan, pa je i izostala šira edukacija građana koji ni nakon deset godina od njegovog početka ne znaju mnogo više o mogućnostima ulaganja u akcije ili neke druge finansijske instrumente.
Da li je po vama pametno ulagati u kriptovalute?
– Kriptovalute su izuzetno rizični finansijski instumenti, te bi svako ko poželi da u njih investira trebalo da dobro sagleda moguće rizike. Najveći problem racionalnom investitoru kod kriptovaluta je činjenica da je nemoguće sagledati njihovu realnu vrednost jer ne postoji neko „sidro“ za šta se mogu uhvatiti (kod akcije je to snaga kompanije i njen budući novčani tok iz kojeg će se dobijati dividende).
Šta očekuje kriptovalute u budućnosti?
– Kriptovalute će preživeti ukoliko uspeju da zauzmu mesto novca u njegovim osnovnim ulogama. A vredeće srazmerno onoliko koliko potisnu novac iz njegovih osnovnih uloga: sredstva razmene, plaćanja i mere vrednosti.
