Gotovo 4.860 bankara u EU zaradilo je najmanje million evra u 2017, dok za Srbiju ovaj podatak nije poznat budući da Narodna banka Srbije takve podatke ne sakuplja od domaćih banaka. S druge strane, u postupku kontrole zakonitosti poslovanja banaka, NBS je ovlašćena da traži podatke o primanjima članova organa upravljanja bankom. Na pitanje koliko onda iznosi najviša utvrđena zarada utvrđena u procesu kontrole, u NBS su rekli da je reč o tajnim podacima koji se ne mogu učiniti javnim trećim licima, prenosi Business Intellligence Balkans
Naime, Direktiva 2013/36/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2013. godine obavezuje nadzorna tela u EU da obaveštavaju i dostavljaju podatke Evropskom telu za bankarstvo (EBA) o primanjima zaposlenih koja iznose jedan million evra i više u finansijskoj godini.
Na osnovu tih podatak EBA je objavila nedavno godišnji izveštaj o primanjima u finansijskom sektoru koji je pokazao da je broj “milionera” porastao 5,7 odsto u odnosu na 2016. godinu, na spomenutih 4.860. U Hrvatskoj je, na primer, prijavljen samo jedan milioner, koji je za godinu dana primio fiksnu naknadu od oko 513.000 evra, i varijabilni deo isto toliko.
“Reč je o propisu EU čije zahteve države članice transponuju u svoja zakonodavstva donošenjem odgovarajućih propisa. Narodna banka Srbije ne prikuplja navedene podatke od banaka, s obzirom da ne postoji obaveza dostavljanja tih podataka Evropskom telu za bankarstvo”, navode za Business Intellligence Balkans u Narodnoj banci Srbije.
U Narodnoj banci naglašavaju da su domaće banke dužne da saglasno odredbama Odluke o upravljanju rizicima banke, utvrdi adekvatnu politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci.
Pritom je politika adekvatna ako je zasnovana na sprovođenju poslovne politike i strategije banke, kao i strategije i politika za upravljanje rizicima, i ako podstiče razumno i oprezno preuzimanje rizika.
A sistem nagrada, odnosno bonusa, zaposlenih zasnovan je na ostvarenju poslovnih ciljeva i treba da bude simetričan – odnosno da se ukupan fond za bonuse i nagrade određuje u skladu sa stepenom ostvarenja poslovnih ciljeva. To podrazumeva i znatno smanjenje ili ukidanje tog fonda, odnosno dela fonda koji se odnosi na određene zaposlene – u slučaju da poslovni ciljevi nisu ostvareni u skladu s planiranim.
U NBS ističu i da postoje dva mehanizma kontrole primanja. Jedan je skupština banke budući da postoji obaveza informisanja skupštine banke o prihodima članova organa upravljanja i da skupština banke određuje naknadu članovima upravnog odbora banke. Pitanje je, naravno, da li se ta obaveza poštuje. Drugi mehanizam je spomenuti nadzor poslovanja banke koji sprovodi centralna banka.
