Najava najvećeg pojedinačnog vlasnika Agrokora da će svoj deo prodavati tek kad kompaniji podigne vrednost značiće oštre rezove i velike promene. Dobit je premala da bi zadovoljila nove vlasnike, kaže Andrej Grubišić.
Sberbank, najveći pojedinačni vlasnik Agrokora, koji će uskoro poslovanje nastaviti kao nova grupa, Fortenova, ipak neće tako skoro prodavati svoj udeo od 39 posto u najvećoj hrvatskoj kompaniji.
“Pre prodaje želimo restrukturirati kompaniju i povećati vrednost”, kazao je u intervjuu za Bloomberg Maksim Poletaev, posebni savetnik predsednika uprave Sberbanka za Agrokor i verovatno budući šef Upravnog odbora Fortenove. Ruska je banka ranije davala signale da je spremna prodati svoj udeo dođe li dobra ponuda, no takve očito nije bilo.
Kompanija još nije spremna, rekao je Poletaev u razgovoru za Bloomberg te potvrdio i da trenutno nije dobro vreme za prodaju i da se Sberbanci više isplati da čeka rezultate restrukturiranja kompanije “negde posle 2019. godine”.
Bloomberg navodi da iako je kompanija poboljšala neke poslovne procese, još uvek nije u dovoljno dobrom stanju da bi njena prodaja postigla cenu koja bi zadovoljila Ruse. Poletaev je još jednom potvrdio da su neke ponude dobili i da još uvek vode razgovore s potencijalnim investitorima, no da “tačno znaju što žele postići”.
“Kompanija mora proći kompletnu promenu korporativnog upravljanja, tehnologije maloprodaje, korporativne kulture, kao i menadžmenta”, kazao je Poletaev, poručivši pritom onima koji se boje gubitka radnog mesta da “svi koji su svoj posao obavljali dobro mogu mirno spavati”.
Finansijski savetnik i stručnjak za restrukturiranja Andrej Grubišić za Deutsche Welle kaže kako mu najnovije izjave Maksima Poletaeva zvuče vrlo razumno.
“Naravno da razgovaraju sa zainteresovanim ulagačima, na svetu ima mnogo private equity fondova koji su preplavljeni novcem. No, jedno je razgovarati, a drugo je realizovati transakciju”, kazao je Grubišić.
Procenjuje da će se Sberbank i drugi novi vlasnici tek kad preuzmu kompaniju posvetiti tome da dubinski razumeju u kakvom je ona stanju, jer ona je, ističe Grubišić, “de facto u državnom vlasništvu već dve godine”, prenosi SEEbiz.
“Agrokor je i k tome niz kompanija koje nisu suštinski povezane i zahtevaju različit pristup. Stvarna potreba za restrukturiranjem je veća nego što je Izvanredna uprava do sada komunicirala. Uloga državnog poverenika je bila postići nagodbu među poveriocima i širiti pozitivne vesti, ali sami biznisi nisu zahvaljujući Izvanrednoj upravi u ne znam koliko boljoj poziciji nego što su bili”, kaže.
“Kompletna promena” o kojoj govori Poletaev znači svojevrsnu “generalku“, kaže Grubišić.
Izvanredna uprava nije vukla oštre poteze koji bi korenito promenili poslovanje, a te je poteze potrebno povući radikalno, ako se želi stvoriti vrednost u iduće dve-tri godine, dodaje.
Po njegovoj proceni, Agrokoru treba čak milijarda evra svežeg novca, jer je većina novca koji je ušao u sastav roll-up kreditom potrošen na isplatu obvezničara i dobavljača, “za gašenje požara”.
“Agrokor sada pluta jer ne plaća glavnicu na vraćanje kredita, no nije bilo velikih investicija koje su nužne.”
Ako je EBITDA (dobit pre kamata i oporezivanja) bila oko 320-340 miliona evra u prošloj godini, kako Izvanredna uprava procenjuje, ona je premala da bi novi vlasnici, koji su svoja potraživanja pretvorili u udele, dobili povrat svog novca u razumnom roku, analizira Grubišić.
“Ako Agrokor, odnosno Fortenova bude plaćao kamatu od 10 posto na refinansirani roll-up, to je 100 miliona evra samo za kamate. Ako u obnovu postojeće imovine, pogona i maloprodajne mreže investira samo dva posto – što nije puno – prihoda koji se procenjuje da je u prošloj godini bio malo više od pet milijardi evra, to je još 100 miliona evra. Tako će se konzumirati cela operativna zarada iz koje se mora i investirati i platiti kamatu i glavnicu. Da bi vlasnici kroz dividendu vratili svoje uloge operativna zarada će se morati ozbiljno povećati. Da bi se povećala EBITDA na 700 miliona može povećati prihode ili smanjiti rashode. Gde će rasti Konzum ili Mercator čiji se sinergijski učinci ne koriste dovoljno? Ostaće u regiji, a tu je konkurencija velika i nema prostora za veliki rast”, kaže Grubišić i podseća da konkurencija raste, prenosi SEEbiz.
“Biće to krvava borba, a istovremeno proizvođači hrane koji su u Agrokoru dobar deo prodaje ostvaruju upravo kroz Agrokorove maloprodajne lance – ako ti lanci budu pod pritiskom biće i proizvođači. Oni ne izvoze, prodaju u regiji kroz te prodajne kanale. Jamnica, Ledo, Frikom su lokalni brandovi, a lokalno se može rasti malo, ali ne može se narasti tri puta. Na prihodnoj strani nema mađioničara koji to može značajno uvećati”, procenjuje Grubišić i zaključuje da će biti važnije ko vodi operativne kompanije nego ko je u upravi Fortenove.
A ako se prihodna strana neće moći značajno povećati, moraju se smanjiti troškovi, kaže Grubišić.
“Sber i ostali će hteti do kosti rezati sve što je višak. Apsolutno sve.”
Ponuda deonica na nekoj od svetskih berzi jedna je od opcija koje bi Rusi mogli odabrati za svoju “izlaznu strategiju“ iz današnjeg Agrokora, odnosno Fortenove, kazao je Poletaev u razgovoru za Bloomberg.
Grubišić komentariše da će se odabrati neka od velikih svetskih berzi jer u Hrvatskoj jednostavno nema dovoljno velikih igrača s dovoljno novca. Moguće je da se deonice ponude i na nekoj od njih i na Zagrebačkoj berzi, no pitanje je šta bi Agrokor, odnosno Fortenova, radila na hrvatskoj berzi, zaključuje Grubišić.
