Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima na kraju decembra 2018. godine iznosilo je 5,7%, što je najniži nivo otkad je uvedena jedinstvena definicija i propisana obaveza izveštavanja, odnosno od septembra 2008. godine.
Kako su naveli u NBS, to znači da je učešće problematičnih kredita najniže otkad se ovaj pokazatelj meri, tako da nisu tačni navodi, koji se povremeno mogu čuti u javnosti, da se nivo problematičnih kredita vraća na pretkrizni nivo ili da je blizu tog nivoa.
“Nakon usvajanja Strategije za rešavanje problematičnih kredita u avgustu 2015, Narodna banka Srbije je u toku 2015. i 2016. godine realizovala sve aktivnosti u skladu sa svojim Akcionim planom za sprovođenje Strategije. Unapređeni su regulatorni okvir za tretman restrukturiranih potraživanja, proces upravljanja lošom aktivom u bankama, primena računovodstvenih standarda i praksi, povećana je transparentnost poslovanja banaka i unapređeno je upravljanje kolateralima u bankama. Takođe, pored aktivnosti preduzetih u skladu sa Strategijom, Narodna banka Srbije je nastavila da, u okviru svoje supervizorske i regulatorne funkcije, sprovodi aktivnosti koje su doprinele daljem rešavanju problematičnih kredita. Radi podsticanja banaka da efikasnije rešavaju pitanje problematičnih kredita u svojim portfolijima, u avgustu 2016. godine bankama je pružena mogućnost da, u slučaju smanjenja nivoa problematičnih kredita, umanje iznos potrebne rezerve za procenjene gubitke i na taj način oslobode rezerve u kapitalu za novu kreditnu aktivnost. Pored toga, u avgustu 2017. godine Izvršni odbor Narodne banke Srbije usvojio je Odluku o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke, u skladu s kojom su banke dužne da izvrše direktan otpis problematičnih kredita koji su u potpunosti obezvređeni”, navode u NBS.
Dodaju da su najznačajniji kanali smanjenja problematičnih kredita otpis, ustupanje (prodaja) i naplata potraživanja. Takođe, ekonomski oporavak i znatniji rast aktivnosti u privrednim sektorima stvorili su dodatni pozitivan impuls ka smanjenju problematičnih kredita.
“Efekti primene aktivnosti koje su nadležne institucije preduzele u skladu sa Strategijom, uz efekte dodatnih regulatornih i supervizorskih aktivnosti, najbolje se vide u činjenici da je od usvajanja Strategije ukupan iznos problematičnih kredita manji za 70%, ili za 296 milijardi dinara. Pritom, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora smanjeno je za 16,5 procentnih poena – sa 22,2% na 5,7%”, kažu u NBS.
Aktivnostima sprovedenim u proteklom periodu ojačan je sistem koji sprečava akumulaciju problematičnih kredita, a banke su podstaknute da efikasnije upravljaju kreditnim rizikom, da dodatno očiste svoje bilanse, kao i da ne odlažu rešavanje problematičnih kredita. Sve to rezultiralo je stvaranjem odgovarajućeg ambijenta i prostora za novo kreditiranje, odnosno za dalji rast kreditne i privredne aktivnosti u Republici Srbiji.
