Beskontaktno plaćanje karticama je najbrži način namirivanja računa, ali i prilično rizičan. Jer, za manje iznose ne treba PIN kod, pa je lako zloupotrebiti kad se izgubi ili ukrade. Za razliku od kartica sa magnetnom trakom, kakva je “dina”, kod koje je potpis način potvrde transakcije, kod kartica sa čipom je to unos PIN broja. Jedini problem mogao bi da nastane upravo u slučaju kada taj kod – nije potreban, pišu Novosti.
U stranim kartičnim sistemima, poput “Masterkarda” i “Vize”, postoji mogućnost i beskontaktnog plaćanja, prostim prislanjanjem kartice uz POS terminal. Do određenih iznosa, najčešće 1.500 dinara, nije potreban unos PIN-a.
“Kad je reč o bezbednosti beskontaktnih kartica do određenih iznosa, procena je poslovnih banaka koliki rizik su spremne da preuzmu . U uporednoj praksi se u pojedinim slučajevima pokazalo da za razliku od platnih kartica s magnetnom trakom, kod kojih najčešće postoji ugovorena dodatna obaveza provere na strani trgovca, kod beskontaktnih platnih kartica postoji i dodatni rizik na koji trgovci ne mogu uticati”, navode za Novosti u NBS.
Reč je o tome da upotrebom različitih elektronskih uređaja zlonamerni mogu ne samo u trgovini, već na bilo kom javnom mestu, bez znanja korisnika platnih usluga da očitaju beskontaktnu platu karticu i tako “skinu” novac sa računa vlasnika.
“Stoga banke izdavaoci platnih kartica, u skladu s procenom rizika i svojom poslovnom politikom, odlučuju o ponudi i izdavanju određenog platnog instrumenta, koji može sadržati više ili manje sigurnosnih elemenata na osnovu kojih se ostvaruje zaštita od zloupotrebe tog instrumenta”, ističu u NBS.
Da li je, i koliko tačno, bilo zloupotreba beskontaktnih kartica, nije poznato.
“Naše udruženje dobilo je nekoliko prijava građana tim povodom, ali je problem bio što za takvu vrstu žalbe potrošači nisu imali nikakve dokaze”, kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
“Pojavili su se neki snimci na internetu, koji prikazuju da postoji način da se novac sa ovih kartica “skine” i u prolazu, ali to je više populistički prikazano. Jer, da bi neko neovlašćeno skinuo novac bankarske beskontaktne kartice, morao bi od nje da bude udaljen maksimalno 20-30 centimetara. Interesantno je da je najviše prijava za zloupotrebu tih kartica bilo iz restorana. Ne znam da li su tako hteli da se opravdaju ženama, ili su se pravdali sebi”, kaže on.
Istraživanje MasterIndex Srbija 2018, koje je kompanija “Masterkard” uradila lane, o finansijskim potrebama i navikama korisnika kartica, pokazalo je da 55 odsto korisnika kartica već plaća beskontaktno. Većina njih (86 odsto) koristi ovu opciju u supermarketima, a za njima slede benzinske pumpe (38 odsto) i mali lokalni marketi (34 odsto).
Ovo istraživanje, kako su istakli, potvrđuje da bi se svaki treći korisnika beskontaktnih kartica osećao sigurno i komforno prilikom plaćanja računa do 3.000 dinara bez unošenja PIN koda, dok bi 15 odsto korisnika volelo da plaća bez PIN koda i iznose veće od 3.000 dinara.
Kkompanija “Masterkard” nedavno je najavila da se od 12. aprila ove godine povećava iznos do kojeg je moguće plaćati beskontaktno bez potrebe za unošenjem PIN koda sa 1.500 dinara na 3.000 dinara.
– Planirano povećanje limita za beskontaktna plaćanja bez unošenja PIN koda na 3.000 dinara zadovoljava potrebe i očekivanja srpskih korisnika koji su prihvatili ovu vrstu platne tehnologije – naveli su u ovoj kompaniji. – Trenutni limit je među najnižima u Evropi: viši limiti postoje ne samo u zemljama Zapadne Evrope, već i u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
