Pola izvoza i pola prihoda Srbije drže stranci

U Srbiji se tri odsto kompanija nalazi u većinskom vlasništvu stranaca, i one stvaraju svaki peti dinar dodatne vrednosti.

U srpskom izvozu učestvuju sa više od 50 procenata, podaci su Privredne komore Srbije, a na tržištu maloprodaje stranci drže skoro polovinu prihoda.

Direktor sektora za analitiku i usluge PKS Bojan Stanić objašnjava za Tanjug da su strane kompanije najzastupljenije u bankarskom sektoru Srbije, u auto industriji i proizvodnji auto delova, kao i da raste njihovo u učešće u sektoru rudarstvu.

Na tržištu maloprodaje u Srbiji strane kompanije sa manje od 50 posto prihoda, ipak zauzimaju više od 55 odsto ukupnih površina svih prodavnica u našoj zemlji.

Tržište maloprodaje u Srbiji poslednjih godina beleži rast prihoda pokazuju podaci, a dominantni su domaći trgovci i male radnje gde postoji prostor za modernizaciju ali i bolje uslove za rad zaposlenih u manjim trgovinama.

Dominatni igrači su i dalje “Delez” i slovenačka kompanija u vlasništvu hrvatskog “Agrokora” u restrukturiranju – “Merkator”.

Sekretar udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović ocenjuje da je “Merkator” važna platforma za plasiranje domaćih proizvoda, ne samo u Srbiji već i u regionu, i navodi da je s 21 hiljadom srpskih proizvoda na policama, ovaj lanac “de fakto” srpski.

Ocenjuje da se ne može govoriti o krizi na srpskom tržištu zbog krize “Agrokora”, jer se, kaže, situacija s tom kompanijom stabilizovala.

Može se, dodaje, reći da je reč o razvoju, jer i menadzment “Merkatora” iz Ljubljane razmišlja u ovom pravcu.

Malinović smatra da je manje važno ko će na kraju biti vlasnik ovog trgovačkog lanca i dodaje da se “sa sigurnošću zna da postoji interesovanje ozbiljnih igrača u maloprodaji za srpski deo kompanije ali i za kompaniju u celini”.

Za srpsku privredu je važno da jača prisustvo svojih proizvoda na policama i domaćih i stranih trgovačkih lanaca, kaže on, jer je, podseća, to uslov za bolju prodaju srpskih proizoda na stranim tržištima.

Pola stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu stigne u Srbiju, od toga 70 odsto dolazi iz EU, a u poslednje vreme beleži se jači priliv stranih direktnih investicija iz Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.