Ekonomska politika Srbije formulisana je na osnovu procene da će rast BDP-a u 2019. godini iznositi 3,5%. To je bila realna procena na osnovu informacija koje su bile raspoložive u perodu kada je utvrđivana ekonomska politika za ovu godinu. Međutim, nakon toga u evropskim privredama i u samoj Srbiji nastupio je niz nepovoljnih procesa koji mogu da utiču da rast BDP u 2019. godini bude manji od planiranih 3,5%.
Nakon četiri godine ekspanzije evropske privrede, od sredine prethodne godine, a naročito u četvrtom kvartalu, značajno usporavaju rast. Na nivou Evropske unije međugodišnji rast BDP-a je usporen sa oko 2,4% u prvom kvartalu na 1,2% u poslednjem kvartalu 2018. godine. U četvrtom kvartalu prošle godine najvažniji ekonomski partneri Srbije značajno su usporili međugodišnji rast – Nemačka je ostvarila rast od 0,6%, a Italija od samo 0,1%. Usporavanje rasta još uvek nije zahvatilo zemlje Centralne i Istočne Evrope, što nije iznenađujuće jer njihovi privredni ciklusi kasne za 2-3 kvartala u odnosu na velike zemlje Zapadne Evrope. U četvrtom kvartalu 2018. godine prosečan međugodišnji rast u šest zemalja CIE, za koje postoje podaci iznosio je blizu 5%, ali će rezultat biti verovatno nešto slabiji kada postanu dostupni podaci za ostalih pet zemalja CIE članica EU, piše Nova ekonomija.
Mada je prilično izvesno da je četvorogodišnja ekspanzija evropskih privreda zavšena sredinom prethodne godine, još uvek nije sigurno da li će nakon toga nastupiti samo usporavanje rasta ili će se dogoditi umerena ili snažna recesija.
Nakon Drugog svetskog rata razvijene privrede su u proseku nakon 3-4 godine ekspanzije ulazile u period sporijeg rasta koji je obično trajao oko dve godine, da bi nakon toga ponovo ušle u ekspanziju. Recesije koje se karakterišu padom privredne aktivnosti u većini evropskih zemalja bile su relativno retke, poput krize tokom 70-tih godina prošlog veka koja je uzrokovana rastom cena nafte ili recesije 2008-2009. godine.
Na nivou pojedinačnih zemalja recesije su bile češće i one su uglavnom bile posledica problema u finansijskom sektoru ili u javnim finansijama u tim zemaljama. Mada su najave nove velike svetske recesije prisutne već nekoliko godina, za sada je verovatnije da će u većini zemalja doći do usporavanja rasta, a da će samo neke zemlje koje se suočavaju sa unutrašanjim finansijskim i drugim problemima imati pad privredne aktivnosti (npr. Italija).
Usporavanje rasta privrede Srbije počelo je u trećem kvartalu prethodne godine, da bi se se u četvrtom kvartalu dodatno pojačalo. Nakon visokih međugodišanjih stopa rasta u prvoj polovini 2018. godine od 4,9%, u trećem kvartalu rast je opao na 3,8%, a u četvrtom na 3,5%. Na osnovu podataka za industrijsku proizvodnju očekujemo da će rast u poslednjem kvartalu biti revidiran na dole kao i da će rast u celoj 2018. godini iznositi oko 4,2% umesto preliminarno procenjenih 4,4%.
Ostvarenim stopama rasta BDP u prošloj godini značajno je doprineo visok rast poljoprivredne proizvodnje od preko 16%, koji je posledica njenog oporavka od izuzetno sušne 2017. godine. Da je poljoprivredna proizvodnja imala uobičajeni rast od 3-4%, ukupni BDP u prošloj godini bi porastao za 3,3%, dok bi u poslednjem kvartalu međugodišnja stopa rasta iznosila 2,5%.
Usporavanje privredne aktivnosti u Srbiji u drugoj polovini godine je široko rasprostranjeno i ono obuhvata neke od najvažnijih delatnosti kao što su industrija i građevinarstvo. Dok je industrijska proizvodnja u celoj 2018. godini porasla za 1,3% u poslednjem kvartalu je opala za 2%, a u decembru za preko 6%. Slično tome, građevinarstvo je u 2018. ostvarilo rast do 13,9%, a u poslednjem kvartalu rast je iznosio samo 3%.
Stoga je važno pitanja koji su faktori uticali na usporavanje privrede Srbije tokom druge polovine 2018. godine, kao i da li se radi o faktorima koji će imati uticaj na rast privrede u 2019. godini. Jedna od mogućnosti je da je usporavanje privrede Srbije posledica usporavanja rasta zapadnoevropskih privreda. Ovo objašnjenje je malo verovatno jer usporavanje evropskih privreda nije negativne uticalo na druge zemlje CIE, pa procenjujemo da nije ni na Srbiju. Potvrda toga je solidan rast izvoza Srbije tokom cele 2018. godine (određeno usporavanje je ostvareno tek u decembru), kao i snažan rast stranih direktnih investicija. Negativan uticaj usporavanja evropskih privreda na privredu Srbije ispoljiće se tek u 2019. godini.
Uzroke uporavanja privrede Srbije u drugoj polovini 2018. godine, treba tražiti u unutrašnjim faktorima, kao i u regionalnim problemima. Jedan od unutrašnjih faktora koji je uticao na usporavanja privredne aktivnosti je pad proizvodnje uglja i električne energije tokom druge polovine godine.
Razlozi ovog pada za sada nisu poznati javnosti, ali je moguće da su ponovo u pitanju loše planiranje i upravljenje EPS- om. Slično, pad proizvodnje u automobilskoj industriji je posledica specifičnih problema u FIAT-u, a ne opšteg trenda koji postoji u Evropi i svetu. Konačno, uvođenje prohibitivnih carina od 10%, a potom do 100% na izvoz na Kosovo i Metohiju, koji u ukupnom robnom izvoza Srbije učestvuje sa oko 3% je uticao na uspravanje izvoza Srbije, a time i rast BDP u poslednja dva meseca 2018. godine.
Na osnovu sada dostupnih informacija može se proceniti da će rast privreda Srbije biti manji od planiranih 3,5%, ali još uvek ne postoje dovoljno informacija na osnovu kojih bi se mogla napraviti pouzdanija procena rasta BDP u ovoj godini. Takva procena će biti moguća u periodu april- maj, nakon što budu poznati podaci o rastu BDP u zemljama EU i Srbiji u prvom kvartalu 2019. godine. Tada će biti izvesnije da li su evropske privrede suočene sa usporavanjem privredne aktivnosti ili sa manje ili više snažnom recesijom.
Takođe, očekujemo da će do tada javnosti biti poznato koji su uzroci pada proizvodnje uglja i struje i do kada će oni biti otklonjeni, kao i koliko će kvote EU uticati na proizvodnju čelika u Srbiji, a moguće da će i planovi FIAT-a u pogledu proizvodnje u Srbiji biti jasniji. Očekujemo da će se do tada razjasniti i situacija sa carinama koje su vlasti Kosova i Metohije uvele na proizvode iz Srbije.
(Kvartalni monitor, FREN)
