Evrostat je objavio podatke o naplati ekoloških taksi u 2017. One su iznosile 369 milijardi evra u 2017, u poređenju sa 264 milijardi evra u 2002. U istom periodu njihov udeo u ukupnim javnim prihodima od poreza i socijalnih doprinosa smanjen je sa 6,8% u 2002 na 6,1% u 2017.
Najveći udeo u ovim prihodima od ekoloških taksi je u Latviji a najniži u Luksemburgu.
Bez da išta znamo o ovoj problematici lepo je što u bazi podataka ima i Srbije ali sa podacima od 2005 do 2016. Po njima, naplata ekoloških taksi povećana je sa 602 na 1.516 miliona evra, a njihov udeo je povećan sa 7,38% na 11,42%, piše Makroekonomija.
Postoje i podaci o strukturi ovih poreza gde se najviše prikuplja u Srbiji, ali i u većini zemalja EU od taksi na energente.
Kada se izlistaju zemlje prema udelu ekoloških taksi u spomenutim poreskim prihodima dolazimo do činjenice da Srbija ima njihov udeo koji je najveći u Evropi! Ispod Srbije su Latvija, Grčka, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Estonija i Kipar.
Na osnovu činjenica da imamo, nakon Hrvatske, najveći udeo PDV-a u BDP-u, kao i ovaj udeo ekoloških taksi u javnim prihodima, možemo da tvrdimo, a suprotno opštoj javnoj kampanji borbe protiv sive ekonomije, da je udeo sive ekonomije u Srbiji nizak i da nije bitno veći u odnosu na druge zemlje u Evropi.
