Evropski zvaničnici počeli su razgovore s predstavnicima vodećih energetskih kompanija u EU, uključujući austrijski OMV, italijanski Eni i francuski Anži. Razgovori se vode o tome kako da se smanji oslanjanje na američki dolar u globalnoj trgovini energijom.
Radni sastanak, održan u Briselu iza zatvorenih vrata u četvrtak pod pokroviteljstvom Evropske komisije, deo je napora EU da promoviše evro u trgovanju naftom, gasom i drugim sirovinama i da se suprotstavi monopolu američkog dolara u energetskim ugovorima, izveštava Sputnjik.
Učesnici panela su izrazili zabrinutost zbog dominacije dolara u ambijentu rastućih političkih izazova u međunarodnim trgovinskim odnosima, kao i zbog aktuelne politike povećanja kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi – što dolar čini skupljim u odnosu na druge valute, uključujući i evro.
Pored toga, ocenjeno je da primat američke valute u energetskim ugovorima čini evropske kompanije izloženim američkoj spoljnoj politici u pogledu finansijskih sankcija.
Tu se, pre svega, misli na trenutne sankcije SAD kojima se ograničava trgovina sa Iranom, kao i na potencijalne američke sankcije prema kompanijama koje investiraju u ruski projekat izgradnje gasovoda “Severni tok 2” do Nemačke, kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje.
Evropske kompanije podsećaju u tom kontekstu da su SAD razrezale kaznu od devet milijardi dolara francuskoj banci BNP Pariba još 2014. godine zbog njene uloge u iranskoj i sudanskoj trgovini naftom. Većina rukovodilaca ne želi da se to desi i njihovim kompanijama, pa vrše pritisak na EU da pronađe rešenje.
Televizija “Juronjuz” u svojoj informaciji o ovom sastanku napominje da kliring mehanizam američkog dolara omogućava SAD efektivnu kontrolu svih elektronskih bankarskih transakcija i praćenje svakog za koga smatraju da krši njihova pravila.
Istovremeno, portal “Standard & Purs Global Plats” prenosi da je EU u poslednjih pet godina u proseku trošila oko 300 milijardi evra godišnje (343 milijarde dolara) na uvoz energije, od čega je oko 85 odsto – ili 289 milijardi dolara – plaćano u američkoj valuti, prema podacima Evropske komisije.
Samo dva procenta od ukupnog uvoza energije u EU je u stvari činio uvoz iz SAD, izjavio je u decembru komesar za energiju i klimatska pitanja Migel Arijas Kanjete, kada je predstavio preporuke Komisije sa idejama za jačanje uloge evra u međunarodnoj trgovini.
Preporukama je, između ostalog, bio obuhvaćen i zahtev za povratnom informacijom o tome da li da EU uvede obavezu agencijama koje izveštavaju o kretanju cena da ustanove referentnu cenu denominovanu u evrima za sirovu naftu, koja bi se unosila u ugovore.
Drugi veliki proizvođači i uvoznici sirovina, kao što su Rusija i Kina, takođe već duže vreme nastoje da povećaju učešće drugih valuta u robnoj trgovini.
“Vašington ne voli kartele kao što je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK). Pa, kako onda može da postoji jedno tržište kojim dominira jedna valuta – dolar”, rekao je jedan od učesnika sastanka u Briselu, koji je bio uključen u njegovu pripremu, navodi Sputnjik.
Zvaničnici EU, takođe, smatraju da bi korišćenje evra za plaćanje uvoza energije u taj blok moglo da poveća ulogu jedinstvene valute kao jedne od najvećih svetskih rezervnih valuta. Ovo tim pre, što su rizici povezani s Bregzitom i gubitak Londona kao najvećeg finansijskog centra EU – mada je on sve vreme izvan evrozone – izazvali spekulacije o mogućem povratku funte kao glavne rezervne valute na globalnom nivou.
“Juronjuz” konstatuje da je međunarodna uloga evra, tokom 20 godina otkako je “rođen”, dostigla vrhunac početkom prošle decenije. Njegova upotreba je opala za vreme finansijske krize 2007-2008. godine. Evro se od tada nije oporavio, a dolar je i dalje valuta koja se najviše koristi u svetu.
Šezdeset odsto emisija državnog duga i globalnih deviznih rezervi su u dolarima. Evro je druga globalna valuta, ali njegov udeo na svakoj berzi iznosi samo 20 procenata.
Evropska komisija je ranije priznala da je dominacija dolara rezultat veće likvidnosti, nižih troškova transakcija i njegove upotrebe kao referentne vrednosti na robnim i tržištima derivata – što su prerogativi kojima se teško može “izaći na crtu” u kratkom roku, zaključuje “Juronjuz”.
