Prema analizi na koju se pozivala i premijerka u kreativnoj industriji u Srbiji radi oko 100.000 ljudi. U poslednje tri godine ove industrije beleže godišnji rast od 6,4 odsto i prave prihode od 4,7 milijardi evra što je 13,5 odsto BDP-a.
Neke druge procene, kao na primer ekonomiste Miroslava Zdravkovića su nešto konzervativnije. On tvrdi da po užoj definiciji kreativne industrije imaju prihode od 3,7 milijardi, a po široj definiciji 4,4 milijarde evra, odakle sledi da imaju učešće od 10,8 odsto, odnosno 12,7 odsto u BDP-u.
Kako bilo država je odlučila da podrži i novcem neke delove kreativnih industrija, pa je Vlada donela uredbu o povećanju podsticaja za filmsku industriju sa 20 odsto na 25 odsto.
Sam termin kreativne industrije mogao bi da navede na pogrešan trag s obziorm da se ne radi ni o kakvoj masovnoj proizvodnji već o skupu delatnosti u kojima se koristi kreativni rad i to iz oblasti umetnosti, kulture, nauke, istraživanja, razvoja i obrazovanja, piše Nova ekonomija.
U kreativnoj industriji u Srbiji radi oko 100.000 ljudi. U poslednje tri godine ove industrije beleže godišnji rast od 6,4 odsto i prave prihode od 4,7 milijardi evra, što je 13,5 odsto BDP-a. Umesto da i dalje hiljaditi put, mozgom 19. veka, ponavljamo priču o reindustrijalizaciji, možda je vreme da obratimo pažnju na ovu industriju budućnosti.
Kreativne industrije vezane su za gradove, metropole. Raniji teoretičari kreativnih industrija tvrdili su da bi rešenje za propale industrijske gradove bilo da privuku mlade, kreativne, genijalne ljude, da im daju prostor, internet i puste ih da stvaraju. Ispostavilo se da se ti mladi kreativni ljudi okupljaju u živim progresivnim gradovima.
Zanimljivo je i da nakon koncentracije tih mladih, kreativnih i genijalnih ljudi u gradovima za njima dolaze velike hajtek kompanije sa svojim investicijama. Zanimljiv je primer u SAD kada je Amazon odlučio da otvori novi razvojni centar i kada im se javilo 200 američkih gradova sa ponudama, lokacijama, zemljištem… Međutim, gradonačelnik jednog grada je shvatio (i izjavio) da takve kompanije dolaze tamo gde imaju obrazovane ljude koji mogu tu raditi, a ne tamo gde im obezbede infrastrukturu.
Promocija i razvoj kreativnih industrija prate i kontroverze. Pitanje je da li male i nerazvijene zemlje, posebno zemlje sa nerazvijenom kulturom mogu da se nadaju nekoj velikoj koristi od kreativnih industrija.
Stvara se pritisak recimo na ustanove kulture kao što su muzeji da funkcionišu po konceptu po kome treba da zarađuju novac, budu komercijalni i ne zavise od države u situaciji kada jedva preživljavaju. Ili recimo koliko je razvoj hajtek digitalnih kompanija baš pozitivan za zajednicu. Kako je na jednom predavanju primetio kulturolog Goran Tomka 1990. godine tri najveće američke kompanije, autogiganti iz Detroita su zapošljavali 1,2 miliona ljudi, navodi Nova ekonomija.
Danas tri najveće kompanije Gugl, Amazon i Fejsbuk zapošljavaju deset puta manje radnika, iako im je tržišna vrednost 15 puta veća. U oblasti marketinga, advertajzinga i medija recimo postavlja se pitanje etičnosti, lažnih vesti, pokušaja da se reklamni tekstovi proture kao pravi novinski članci.
Na mnoga od ovih pitanja ni mnogo razvijenije zemlje nemaju odgovor. Mada je teorija već utvrdila da su kulturne i kreativne industrije uglavnom nešto na šta mogu da računaju razvijene zemlje.
To je pre svega, zato što zahtevaju visoku stopu inovativnosti, usko specijalizovana znanja i upotrebu najnovijih tehnologija. Osim toga, sasvim je očekivano da neko umetničko delo vidi daleko veća publika ukoliko je napravljeno u nekoj velikoj i moćnoj državi, nego u maloj i nerazvijenoj državi.
