Loše vesti o stanju globalne privrede pojavljuju se već mesecima. Uz nesigurnost po pitanju Brexita i trgovinski rat između SAD i Kine, počeli su se pojavljivati dodatni problemi.
Italijanski BDP je pao dva kvartala za redom, što znači da je ta zemlja službeno ušla u recesiju, a kriza bi se mogla proširiti ostatkom eurozone. Naime, nemački BDP je takođe pao u trećem tromesečju 2018, a podatak za četvrti kvartal se objavljuje za desetak dana. Ako i Nemačka uđe u recesiju, Evropska centralna banka će ponovno morati da odgodi dizanje kamatnih stopa. To je u poslednjem obraćanju javnosti indirektno najavio i čelnik ECB, rekavši da ako se nastavi spori privredni rast i stopa inflacije će ostati niska još neko vreme pa neće biti razloga za podizanje kamatnih stopa, prenosi SEEbiz.
U Americi je situacija mnogo bolja, ali ipak ne idealna. Iako je u poslednja dva meseca otvoreno preko 600.000 dodatnih radnih mesta, stopa inflacije je počela padati pa su Federalne rezerve radikalno promenile planove. Još letos su najavljivali da su kamatne stope daleko od neutralnih i da će morati značajno porasti, da bi jesenas takva očekivanja ublažili prognozom da će biti potrebna samo dva podizanja ove godine.
U poslednjem obraćanju javnosti su čak i to izbacili i nisu sigurni hoće li uopšte biti potrebno dizati kamatne stope. Sudeći po aktivnosti investitora na finansijskim tržištima može se zaključiti da mnogi špekulanti smatraju da je izgledniji pad kamatnih stopa nego rast, a to se u pravilu događa samo na početku recesije.
U situacijama u kojima padaju kamatne stope, posedovanje obveznica i štednje je manje isplativo nego u dobrim vremenima, pa se mnogi investitori odlučuju za ulaganje u zlato. U krizama takođe raste rizik bankrota banaka, a centralne banke počnu ubrizgavati ogromne količine novca u finansijski sektor kako bi ga stabilizovali i podstakli privredni rast, a to stvara plodno tlo za visoku inflaciju u budućnosti, piše SEEbiz.
Dakle, osim zaštite kapitala od eventualnog bankrota banaka ili države, zlato pruža zaštitu i od inflacije. S obzirom na veliku navalu kupaca, na početku krize cena zlata u pravilu značajno raste. Upravo se to događa poslednjih meseci. Od najnižeg nivoa tokom 2018. godine, cena je porasla 11%, dok su američke deonice u istom periodu u proseku izgubile 5% vrednosti.
Iako je zlato trenutno skuplje nego prošlog leta, mnogi analitičari smatraju da je rast cene tek počeo. Na početku poslednje krize (od 2007. do 2011.) cena zlata je porasla približno 190%. Čak i ako nadolazeća recesija bude upola blaža od prethodne, cena zlata može značajno porasti sa sadašnjeg nivoa. Neki smatraju da će dostići rekordnu nominalnu cenu iz 2011. godine. Takvo stajalište se temelji na povećanju novčane mase u svetu.
Ako se u obzir uzme količina novčanica, kovanica, novca na tekućim računima i štednji, te novac uložen u deonice, investicione fondove i ostali oblici novca koji je relativno brzo dostupan za potrošnju, novčana masa se u poslednjih deset godina značajno povećala u svim privredama sveta. Porast u najvažnijim privredama: SAD 80%, Eurozona 46%, Japan 35%, Kina 264%, navodi SEEbiz.
Budući da cena zlata tradicionalno prati porast novčane mase (na taj način služi kao zaštita od inflacije), za očekivati je da će u idućim godinama porasti kako bi nadoknadila povećanje novčane mase.
