Da li su poskupele bankarske usluge?

Ni cenovnici koje su banke poslednjih nedelja poslale građanima na kućnu adresu nisu razjasnile šta se dešava – da li su bankarske usluge poskupele. Centralna banka ocenjuje da nisu.

Ukoliko se posmatraju kamatne stope, u poslednjih nekoliko godina primetan je značajan pad kamatnih stopa za privredu i građane koji je praćen i padom kamatnih marži banaka, navodi Narodna banka Srbije.

Marže se, kako navodi NBS, računaju kao razlika između kamatnih stopa na kredite i kamatnih stopa na izvore finansiranja, najčešće na depozite i sredstva od drugih banaka na tržištu, prenosi RTS-

Pad kamatnih marži ukazuje da su u ovom periodu banke smanjile operativne troškove i rizike vezane za kredite, kažu u NBS.

Na spisku kamata koje je pre neki dan upravo Narodna banka objavila, vidi se velika razlika u ceni različitih zajmova i kod različitih banaka.

Na primer, banke najpopularnije gotovinske dinarske kredite nude uz efektivne kamate od 9,2 odsto, pa čak do 45 procenata. Za rok do tri godine, one su nešto niže od 8,62 do 30 odsto godišnje.

Na dozvoljeni minus od jedne do druge, kamata je od 9,4 do 43 odsto. Na najdugoročnije, stambene kredite, kamate su niže – od 2,7 do 5,8 odsto u zavisnosti od toga da li su fiksne ili promenljive.

Urednik u Novom magazinu Mijat Lakićević ocenjuje da je dobro što postoje velike razlike između pojedinih banaka, jer to pokazuje da nema grupisanja i kartelisanja.

“Postoji jedno veliko šarenilo, što znači da tržište funkcioniše, a to je najvažnije”, ističe Mijatović, piše RTS.

Ne ide svim bankarima u prilog objava kamata na istom mestu, ali je priznaju za građane dobro da uporede i izaberu najpovoljnije.

Igor Anić, član izvršnog odbora “Prokredit” banke, ocenjuje da nije bilo poskupljenja ni na tržištu, i da je to jedinstven način da se vidi efektivna kamatna stopa, prenosi RTS.

Smatra da je Narodna banka učinila dobru stvar što je uporedila i stavila kamatnu stopu svih banaka, da svako može da vidi stopu zaduživanja po bankama.

Novina za ovu godinu je to što će centralna banka pratiti i objavljivati i provizije na kartice, a banke će na kraju godine morati građanima da dostave – koliko su im tačno u prethodnih 12 meseci po svim osnovama naplatile svoje usluge.