Hrvatski kreditni rejting trebalo bi ove godine da se vratiti na investicioni nivo, a, kako se očekuje, kamatne stope neće znatnije rasti.
To je procena domaćih analitičara koji ističu da se građani, nezaisno od ulaska u eurozonu, ne trebaju pribojavati zaduživanja u kunama jer će konverziju moći obaviti bez ikakvih troškova, piše SEEbiz.
Krediti u kunama poslednjih su godina sve popularniji. Od ukupne zaduženosti građana, koja iznosi 124 milijarde 400 miliona kuna, više od polovine iznosa kredita je u kunama – 64 milijarde i 600 miliona. Ostatak je u stranim valutama.
Iako je doba niskih kamatnih stopa u Evropi na izmaku, negativnih efekata na hrvatskom tržištu ne bi trebalo biti. Barem ne još, navodi SEEbiz.
“Kamatne stope će se marginalno podizati, ECB će postupno voditi politiku normalizacije, tako da se građani ne trebaju brinuti, neće biti nikakvih snažnih šokova u 2019. godini”, tvrdi u izjavi za HRT Milan Deskar Škrbić, savetnik u Hrvatskoj narodnoj banci.
Nakon što je pre sedam godina hrvatski kreditni rejting završio u tzv. “smeću”, u ovoj bi se godini napokon mogao vratiti na investicioni nivo. Možda već i u prvoj polovini 2019.
“Pokazatelji potvrđuju nastavak oporavka privrede. Znači, nastavak rasta, poboljšanje fiskalne pozicije, dakle umereni deficit ili čak mali suficit u državnoj kasi, nastavak pada javnog duga”, ističe Zrinka Živković Matijević, analitičarka Raiffeisen banke.
U centralnoj banci kažu da je tržište takve trendove već delomično uračunalo, ali da bi rast kreditnog rejtinga bio dobar za imidž zemlje.
“Ako pogledate bilo kakav odnos s investitorom, on je bitno drukčiji u zavisnosti od toga jeste li zemlja s obveznicima u “junku” ili zemlja s investicionim rejtingom. Takođe, neki fondovi ne mogu ulagati u zemlje koje nemaju investicioni rejting”, rekao je Deskar Škrbić.
Na privrednu sliku bi negativno mogli uticati izostanak snažnijih reformi i iseljavanje, pre svega mladih.
“Što znači da nam odlazi najproduktivniji deo stanovništva, vrlo verojatno s celim porodicama. Dugoročno, to znači dalji manjak radne snage, što ima daljnje implikacije na penzijski, zdravstveni sistem itd, objašnjava Živković Matijević.
Iako je ulazak u eurozonu sve bliže, analitičari naglašavaju da ne trebati bežati od zaduživanja u kunama, jer će se konverzija kredita pri prelasku na evro obavljati bez dodatnih troškova i po istom kursu koji će vrediti kod preračunavanja plata.
