Oko 90.000 građana koji imaju stambene kredite u evrima, u Srbiji, ne bi trebalo da brine, bar ne u naredne tri godine, da će im rate kredita biti povećane. Ekonomska kriza koju najavljuju svetski ekonomisti ne bi trebalo da se oseti u ovoj sferi, jer ovoga puta nije izazvana hiperprodukcijom hipotekarnih kredita u Americi.
Visina kamata, prema brojnim procenama bankara, do 2022. godine neće drastično da se menja, odnosno ne treba očekivati njen drastični rast. Bankari i stručnjaci očekuju da će vrednost euribora, kamate po kojoj banke u EU pozajmljuju novac, sa sadašnjih minus 0,2 odsto, eventualno izaći na pozitivnu nulu, odnosno rast euribora za 0,2 odsto skoro da se neće ni osetiti u promeni ukupne kamatne stope stambenih zajmova, što znači ni u iznosu rate već odobrenih kredita, pišu Novosti.
Tako će euribor, prema projekciji “Inteza Sanpaolo grupacije”, koja posluje u 40 zemalja, tek za tri do četiri godine izaći iz minusa i doći do nule. Takođe, u Rajfajzen banci naglašavaju da je, pored snažnog rasta ekonomije Evropske unije, Evropska centralna banka jasno stavila do znanja da će izlazak iz ekspanzivne monetarne politike ići usporeno usled sporog opadanja stope nezaposlenosti i iznenađujuće sporog oporavka rasta inflacije.
U ovom trenutku kamate na stambene kredite u evrima u Srbiji su na veoma niskom nivou, u proseku se kreću od 2,70 do 3,20 odsto na godišnjem nivou. S druge strane, dinar je stabilan, tako da nema oscilacija, odnosno rasta mesečnih obaveza korisnika ovih zajmova, pišu Novosti.
Kada euribor bude počeo da raste, onda će marža banaka biti nešto niža, pa će moći da se refinansira stambeni zajam ili će sama banka korigovati kamatu koja bi u osnovi bila vrlo blizu sadašnje. Kojom dinamikom euribor nakon 2022. godine može da raste? Stručnjaci kažu – niko ne može da zna. Očekuje se da bi mogao da dođe na jedan do dva odsto, što znači da bi za toliko mogle da porastu i kamatne stope, ali da visokih 4,5 odsto, koliko je iznosio pre početka svetske ekonomske krize – više neće dostizati.
Mnoge banke su građanima ponudile stambene kredite u evrima sa fiksnom kamatom. Oni su zaštićeni u bilo kojim oscilacijama kamatnih stopa na evropskom tržištu. Zbog toga su se i mnogi korisnici ovih zajmova i odlučili na fiksne kamate, a to banakri i savetuju svojim klijentima, jer su stambeni krediti dugoročni i kako će se kretati osnovna kamata ne može se znati za periode od 15, 20 ili 30 godina.
Cene nekretnina u Srbiji, a naročito u većim gradovima, pre svega u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, rastu. U Smederevu, na primer, vrednost kvadrata je porasla za trećinu, jer se zbog Železare u ovaj grad doseljavaju stručnjaci iz Kine. U ostalim gradovima je takođe povećan priliv građana, a većoj potražnji od ponude stanova doprinose i povoljni stambeni krediti.
konomista Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije kaže da se posle svetske ekonomske krize tržište nekretnina oporavilo, kako u svetu, tako i u Srbiji, a da cene kvadrata rastu. Kako će najavljena svetska ekonomska kriza uticati na tržište nekretnina, tek će se videti.
“Pre nekoliko godina su cene stanova bile na kritičnom nivou, jer su se banke plašile nenaplativih kredita, a građani kredita “u švajcarcima” i deviznog kursa, ali tržište se stabilizovalo i sve ide ka tome da će cene biti samo veće, a ne manje. Stižu i novi investitori, sve je više jevrejskog kapitala i to je najbolji signal da se tržište oporavlja, što automatski ne nosi pad, već rast cena nekretnina”, kaže Živanović, prenose Novosti.
