Dragi: Opasnije je; bankari tražili zajmove
Evropska centralna banka je ostala pri svom stavu o monetarnoj politici, ali je njen predsednik Mario Dragi priznao da su se rizici za rast evrozone produbili.
“Rizici koji okružuju izglede za rast evrozone pogoršali su se pod uticajem konstantnog prisustva neizvesnosti”, izjavio je Dragi na konferenciji za novinare po završetku sednice ECB-a, navodeći u tom kontekstu trgovinske i geopolitičke pretnje i nestabilnosti na tržištima u usponu.
“Kratkoročni zamajac rasta verovatno će biti slabiji nego što se ranije predviđalo”, rekao je on, prenosi agencija Rojters.
Dragi je, kako dodaje britanska agencija, u kratkim crtama izneo razloge zbog kojih banka nije promenila svoju politiku, ističući naročito snažno tržište rada u 19-članom bloku i sve veći rast plata, koji će, kako je rekao, pomoći povećanju bazne inflacije u srednjem roku.
“Ključni faktor prilikom procene situacije je kontinuirano prisustvo neizvesnosti”, rekao je on, dodajući da je uveren da se te neizvesnosti – počev od ishoda Bregzita do ekonomskog usporavanja Kine i trgovinskog protekcionizma – rešavaju.
Šef ECB je naveo da je Upravni savet banke bio jednoglasan i po pitanju usporavanja rasta i faktora koji ga uzrokuju.
Kada je reč o tome da li bi ECB mogla da obezbedi bankama nove zajmove, nazvane dugoročne operacije refinansiranja ili LTROs, rekao je da je to pitanje pokrenulo nekoliko političara, ali da nije doneta nikakva odluka. Ekonomija evrozone već trpi najveće usporavanje rasta u pola decenije, što nameće pitanje da li će ECB moći prvi put u poslednjih 10 godina da poveća kamatne stope kasnije ove godine, kako se to predviđa njenim aktuelnim smernicama, napominje Rojters.
ECB je zadržala danas ključne kamatne stope nepromenjene, poručivši istovremeno da će one ostati na rekordno niskom nivou verovatno do leta 2019. godine, a možda i duže ako bude potrebe. Kamata na glavne operacije refinansiranja ostala je nula posto, marginalna kamatna stopa koja se naplaćuje bankama koje pozajmljuju sredstva od ECB zadržana je na 0,25 odsto, a kamata na depozite i dalje iznosi minus 0,4 procenta.
