Vlasti u Pekingu bi danas trebale objaviti podatke o privrednom rastu u 2018. godini, za koje ekonomisti očekuju da su najslabiji u 28 godina.
Prema prognozama analitičara koje je anketirao Reuters, kineska je privreda u poslednjem tromesečju prošle godine ostvarila rast od 6,4 posto u odnosu na isto razdoblje godinu ranije. Ostvare li se te prognoze, biće to sporiji rast na godišnjem nivou nego u drugom kvartalu, kada je rast kineskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 6,5 posto.
Iako se i dalje radi o impresivnim stopama privrednog rasta, privredna aktivnost u najmnogoljudnijoj zemlji sveta znatno je slabija nego ranijih godina. Sliku dodatno ‘kvare’ očekivanja analitičara o rastu BDP-a na kvartalnom nivou. Naime, prema njihovim prognozama, kineska privreda je u poslednjem tromesečju 2018. godine ostvarila rast od samo 1,6 posto u odnosu na treće tromesečje, piše Jutarnji.
Pokažu li se prognoze analitičara tačnima, konačni bi rezultat za Kinu u prošloj godini mogao biti zabrinjavajuće slab. Prognoze analitičara koje je anketirao Reuters pokazuju da je rast kineskog BDP-a u 2018. godini usporio na 6,6 posto, što će biti najmanje još od 1990. godine. U 2017. godini kineska privreda je rasla po stopi od 6,8 posto, dok analitičari u ovoj godini očekuju rast kineskog BDP-a od samo 6,3 posto.
“Ono što Kina stvarno može napraviti u ovoj godini je da spreči deflaciju, recesiju i snažno usporavanje privrede”, ocenio je za Reuters Chen Xingdong, glavni ekonomista za Kinu BNP Paribasa.
Deo analitičara, pak, smatra da su stvarni rezultati čak i slabiji od onih koje objavljuje službena statistika. Taj zaključak izvlače na osnovu podataka o slabijim rezultatima kineske industrije i trgovine poslednjih meseci 2018. godine, ali i zbog trgovinskog rata Kine i SAD.
Zbog svega toga, deo analitičara očekuje da će vlasti u Pekingu nastaviti s merama podsticanja privrede. Ovih je dana, recimo, Narodna banka Kine u novčani krvotok druge po veličini ekonomije sveta ‘upumpala’ dosad rekordnih 570 milijardi juana (oko 83 milijarde američkih dolara), pa ekonomisti veruju da će centralna banka nastaviti s takvim merama. Zato veruju da bi kineska centralna vlast putem smanjenja poreskih i drugih davanja privredu mogla rasteretiti za čak dva biliona juana (preko 295 milijardi USD), te da bi regionalne i lokalne vlasti u Kini mogle, pišu strani mediji, dobiti zeleno svetlo vlasti u Pekingu za emisiju obveznica u istom iznosu, novcem od kojih bi finansirale ključne projekte, navodi Jutarnji.
Kako će se stvari odvijati u Kini znaće se sledeće nedelje, nakon što državna statistika objavi krvnu sliku kineske privrede u prošloj godini, te nakon što vlasti u Pekingu donesu odluke o tome koje će mere sprovesti.
