Neki od vodećih svetskih ekonomista već mesecima upozoravaju da nam preti nova ekonomska kriza. Dok jedni kažu da je kriza iza ćoška, drugi ipak misle da nema razloga za brigu. Ekonomisti smatraju da je Srbija sada otpornija i u boljoj poziciji u odnosu na 2008. Tome u prilog navode podatak da je pre 11 godina na dubinu krize uticao veliki spoljnotrgovinski deficit i uvoz koji je bio i 24 odsto veći od izvoza.
Koliko god da su ekonomske krize različite, jedno im je zajedničko – gotovo su nepredvidive. Odakle će doći, u kom obliku će biti, koga će najviše pogoditi? To se, kažu stručnjaci, teško može znati. Zato je i nemoguće spremiti se i iz njih izaći bez oštećenja. Ipak, dobrom preventivom posledice se mogu ublažiti.
“Nema direktnih načina na koje bismo se mi mogli značajnije zaštititi osim možda značajnijom diverzifikacijom izvoza u smislu da povećamo broj tržišta na koji izvozimo, jer verovatno ne bi bila sva tržišta podjednako pogođena. Da bi se dugoročno ili makar srednjoročno ovi rizici smanjili, potrebno je podsticati rast domaćih investicija”, objašnjava profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović, prenosi Nova ekonomija.
Turbulencije na svetskim tržištima i direktno i indirektno se odražavaju na stanje domaće ekonomije, na stopu rasta BDP-a, na kretanje zaposlenosti, a imaju posledice i na stanje u budžetu.
Za 2019. godinu Vlada je planirala fiskalni deficit od oko 0,5 odsto BDP-a, javni dug je na opadajućoj putanji i to, kaže Ranđelović, znači da postoji prostor za primenu mera ako do krize dođe.
“To reagovanje bi u tom slučaju trebalo da bude usmereno na osetnije povećanje javnih investicija u produktivne namene – saobraćajnu, telekomunikaocionu i drugu infrastrukturu, objekte obrazovanja, zdravstvene zaštite”, smatra Ranđelović.
Tek je decenija prošla od početka Svetske ekonomske krize koju je izazvao kolaps investicione banke Liman Braders, a čiji su efekti doveli su do globalne recesije i najgore finansijske krize od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Nije zaobišla ni Srbiju, a naša ekonomija iz nje je izašla sa visokim javnim dugom, prenosi Nova ekonomija.
“Kriza iz 2009. a i ranije krize su pokazale da su prvo što strada direktne strane investicije. Da podsetim, 2007. je bilo skoro 2.000 milijardi stranih investicija, a za godinu dana su pale na 1.300, 1.400 milijardi. Naš model razvoja se temelji na prilivu stranih investicija, odnosno fabrika koje u Srbiji, figurativno rečeno, motaju kablove. Ja ne kažem da će svi oni da odu, ali to je najveća opasnost”, smatra profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić.
Opasnost i novu krizu u svetskoj ekonomiji predviđa Nurijel Rubini, poznatiji kao Doktor Propast, koji je i pre deset godina upozorio da kriza dolazi. Ipak, u prethodnim godinama njegove prognoze su često bile pogrešne. Da li će ovo biti samo još jedno nagađanje – niko ne može sa sigurnošću da potvrdi.
