Kamata za ukupno 90.000 stambenih kredita u Srbiji neće se znatnije menjati sve do 2022. godine. Nakon toga, trenutna mesečna rata od 250 evra mogla bi u narednim godinama da poraste do 60-ak evra.
EkonomistaToni Mertsina tvrdi da će kamate na stambene kredite početi znatnije da rastu nakon 2022. godine. Kakoje pojasnio, tada bi trebalo očekivati nešto brži rast euribora, evropske kamate koja utiče na visinu kamata na kredite u Srbiji, a koja je trenutno na minimalnom nivou, piše Kamatica.
Praktično, euribor koji je danas ispod nule, za četiri godine bi mogao da iznosi dva odsto, što bi današnju mesečnu ratu od 250 evra podiglo na 310 evra.
– Pre nekoliko meseci očekivali smo da će šestomesečni euribor dostići nivo od dva odsto u poslednjem kvartalu 2022. godine, ali na osnovu trenutne perspektive, ne treba isključiti da se to može dogoditi i kasnije. Naime, ekonomski rast u evrozoni je usporio prošle godine i očekuje se da će se iduće godine nastaviti da usporava. To znači da ekonomski podaci i očekivanja ukazuju na to da će Evropska centralna banka verovatno biti pažljivija prilikom povećanja kamatnih stopa, a upravo to određuje put euribora – kaže Mertsina i dodaje da upravo oporavak Evrope znači i početak rasta evropske kamate, euribora, prenosi Kamatica.
Na pitanje treba li očekivati povratak euribora na nivo od četiri i više odsto odsto, koliko je on iznosio 2008. godine, sagovornik kaže da je “toliki nivo van domašaja njegove prognoze”.
Ovdašnji bankari, istovremeno, tvrde da euribor još godinama neće dostići vrednost od pre svetske krize.
– Euribor je još negativan, a očekujemo i da će ove godine tek neznatno da se oporavi, ali ostaće i dalje u negativnoj zoni. Sa bržim oporavkom privrede u Evropi možemo očekivati i brži rast euribora i to od 2022. godine – kažu u jednoj stranoj banci koja posluje u Srbiji.
Kamate stambenih kredita indeksiranih u evrima na srpskom tržištu u ovom trenutku se kreću od 2,8 do 3,3 odsto, a najveći deo čini marža banke, jer je euribor minus 0,2 odsto.Tako, na primer, za stambeni kredit od 50.000 evra, sa rokom otplate od 25 godina, mesečna rata iznosi oko 234 evra. Za pozajmicu za stan od 30.000 evra, na 30 godina, mesečno treba izdvojiti oko 122 evra. U slučaju da se euribor pomeri za 0,2 odsto, u krajnjem zbiru to gotovo da neće uticati na visinu rate. Međutim, ako bi euribor porastao jedan odsto, takav skok bi korisnici stambenih kredita i te kako osetili, jer bi im na ovim primerima mesečni izdaci porasli za 30 do 35 evra.
