Šta sve budući paušalac treba da zna

Automehaničar sigurno zarađuje preko šest miliona dinara godišnje, ali advokat verovatno ne. Koliki će iznos paušala plaćati sa sigurnošću mladi preduzetnik ne može da zna pre dobijanja rešenja. Sve ovo možda na prvo čitanje ne zvuči logično, ali tako trenutno izgleda paušalno oporezivanje u našoj zemlji.

U Srbiji trenutno posluje nešto više od 116.000 paušalaca, što predstavlja više od 30 procenata svih privrednih subjekata. Ukoliko se posmatra po delatnostima, najviše je paušalaca je među taksistima, pravnicima, frizerima, programerima, konsultantima… Grad sa najviše preduzetničkih radnji je Novi Sad, a zatim beogradske opštine Zvezdara, Novi Beograd, Zemun, Čukarica, Palilula.

Preduzetnička radnja (PR) otvara se u Agenciji za privredne registre (APR), koja ima zakonski rok od pet radnih dana da uradi rešenje.

A procedura je sledeća:
U APR-u se na info pultu uzimaju uplatnice i plaća 1.500 dinara obrazac zahteva za registraciju PR, i 120 dinara za obrazce. Popunjeni obrasci se predaju u APR-u i čeka se rešenje. Po njegovom dobijanju odlazi se kod notara da se overi OP obrazac (overeni potpisi lica ovlašćenih za zastupanje), a zatim sa rešenjem, OP obrascem i ako preduzetnik ima i pečat odlazi u banku i otvara račun. Za otvaranje računa PR u banci potrebno je potpisati više od 10 različitih papira.

Nakon toga odlazi se u poresku upravu opštine na kojoj je preduzetnička radnja registrovana podnosi se prijava za paušalno oporezivanje. S obzirom da se po nekad na poresko rešenje čeka dugo, savet Kamatice je da se od poreskog službenika odmah zatraži okvirni iznos paušala koji bi bio bez poreskih olakšica, koje možete da zatražite prilikom podnošenja zahteva.

“Paušalci” su dužni i da vode KPO knjigu (Knjiga paušalno oporezovanih), koja može da se kupi u knjižari ili prosto vodi na računaru. I u nju se upisuju samo prihodi. Zbog svecifičnosti posla određenih privrednika moguće je i da se pređe godišnji limit od šest miliona dinara, ali da taj novac ne bude i njihov prihod.

“To se na primer dešava kod agencija za registraciju vozila. Njima se uplaćuje novac za registraciju koji oni ne zadržavaju, već odmah prosleđuju nadležnim državnim organima. U tom slučaju odlazi se sa KPO knjigom u poresku upravu i dokazuje da su to takse, a ne prihod agencije. Da je taj novac samo formalno “prošao” kroz agenciju i prosleđen dalje”, objašnjava Jovan Beara, predsednik Udruženja vlasnika knjigovodstvenih agencija.

Svoju preduzetničku radnju mogu imati i oni koji su zaposleni, odnosno u stalnom radnom odnosu. I oni su u povoljnijoj poziciji od nezaposlenih vlasnika preduzetničke radnje. U prvom slučaju državi se plaća 10 odsto poreza na dohodak, i 26 procenata doprinosa za PIO. U slučaju kada nezaposlena osoba otvara PR dodaje se i još 10 posto za zdravstveno osiguranje i 0,75 procenata za nezaposlenost.

(Kamatica)