Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 3 odsto.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, navode u NBS, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora u narednom periodu, kao i efekte dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike.
“Inflatorni pritisci su ostali niski i u uslovima snažnog privrednog rasta. Inflacija je petu godinu zaredom niska i stabilna – u novembru je iznosila 1,9% međugodišnje, a prema proceni Republičkog zavoda za statistiku u celoj 2018. godini u proseku je iznosila 2,0%. I u narednom periodu se očekuje njeno stabilno kretanje u granicama cilja (3,0 ± 1,5%), koje će pre svega biti opredeljeno postepenim rastom agregatne tražnje. Održavanje postignute cenovne stabilnosti u srednjem roku očekuju i finansijski sektor i privreda, o čemu svedoče njihova inflaciona očekivanja usidrena oko cilja od 3% i za godinu, i za dve godine unapred”, navode u NBS.
Izvršni odbor smatra, dodaje centralna banka, da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega zbog dešavanja u međunarodnom okruženju.
“Tokom ove godine očekuje se nastavak normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi SAD i Evropske centralne banke, što bi moglo da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Cena nafte i dalje predstavlja faktor inflacije koji zahteva opreznost, iako je ona poslednjih meseci 2018. godine zabeležila značajan pad. Pored toga, izvori neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i dalje su protekcionizam u međunarodnoj trgovini i geopolitički rizici, koji bi mogli da se odraze na manju spremnost investitora za ulaganja. Ipak, Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim pokazateljima i izgledima za naredni period”, objašnjavaju u NBS.
Snažan rast privrede Srbije se nastavlja, zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj, fiskalnoj i finansijskoj stabilnosti, kao i unapređenju ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta. Centralna banka navodi da je rast u prošloj godini ostvaren po najvišoj stopi u poslednjih deset godina i, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, stopa rasta BDP-a je iznosila 4,4% međugodišnje, uz pozitivan doprinos svih proizvodnih i uslužnih sektora. Povoljna kretanja u realnom sektoru nastavila su da se pozitivno odražavaju i na tržište rada, na kojem se beleži dalji rast zaposlenosti i zarada. Takođe, neto priliv stranih direktnih investicija dostigao je 3 milijarde evra i više nego u punoj meri pokrio je deficit tekućeg računa platnog bilansa, a u srednjem roku pozitivno utiče na rast izvoza i smanjenje spoljne neravnoteže.
