Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, za Bankar.rs ocenjuje godinu koju smo ispratili i prognozira šta možemo da očekujemo u 2019. Koji su to ekonomski izazovi koji nam predstoje, a čemu pozitivnom možemo da se nadamo.
Ekonomska aktivnost, merena bruto domaćim proizvodom, u Srbiji je u 2018. povećana za oko 4 odsto i ovo je prva godina sa ekonomskim rastom nakon 2008. Reklo bi se izgubljena decenija za ekonomski razvoj.
Do 2018. su se godišnje promene kretale od -3,1 odsto u 2009. do najviše 2,6 odsto u 2013. i 2,8 odsto u 2016. Srbija je zemlja sa malom i nerazvijenom ekonomskom strukturom pa je bilo dovoljno da se u februaru 2012. isključi struja prerađivačkoj industriji pa da se BDP smanji za 1 odsto ili da se dogode poplave u 2014. pa da dođe do pada od 1,8 odsto.
Ko može da predvidi šta će se dogoditi u 2019, u pogledu padavina i drugih prirodnih pojava, a koje značajno utiču na ekonomsku dinamiku u Srbiji?
Ekonomska aktivnost u 2019. biće pod uticajem više pozitivnih i negativnih faktora. Od pozitivnih mogli bismo da izdvojimo rast lične potrošnje usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija. Očekivanja da će biti bolje formiraju optimizam u pogledu budućih mogućnosti za potrošnju pa će i stanovništvo i privreda (orijentisana na domaće potrošače) uticati na rast ukupne tražnje i proizvodnje.
Rast zapošljavanja u privatnom sektoru i posledično očekivanje rasta zarada u situaciji kada se sve više javlja nedostatak radne snage. U Srbiji je povećan broj zaposlenih za 76.000, od trećeg tromesečja 2017. do istog perioda 2018. i ovaj rast je delom bio posledica i prevođenja zaposlenih iz sive u legalnu zonu poslovanja. Ipak, postoji nesumnjiv rast zaposlenih u prerađivačkoj industriji (za 27,6 hiljada) i u puno uslužnih sektora, poput računarskog programiranja, administrativnih i drugih usluga gde velike kompanije angažuju našu radnu snagu zbog izuzetno niskih zarada.
Na osnovu rasta lične potrošnje penzionera i zaposlenih u javnom i privatnom sektoru možemo očekivati i ras BDP-a od 3 odsto do 5 odsto u 2019. Ukoliko se domaćim proizvodima i uslugama ne može zadovoljiti povećana tražnja, postoji rizik da dođe do ozbiljnog uvećavanja spoljne neravnoteže merene trgovinskim deficitom.
S druge strane, osnovni rizici da ne dođe do očekivanog rasta BDP-a su nepovoljne vremenske prilike (suša) i izbijanje ekonomske krize u svetu i u našem okruženju usled carinskog rata SAD i Kine.
Što se tiče dejstva prvog faktora, on bi mogao da umanji rast na 1 odsto, pod pretpostavkom da se ne aktivira i drugi. U 2018. smo imali obilne kiše tokom leta i to je proizvelo gotovo rekordan rod ratarskih i industrijskih kultura. Manje kiša u to vreme u 2019. direktno će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju, a veća je verovatnoća da će padavine biti male, nego da će se obilne padavine ponoviti.
Drugi faktor se još uvek nije efektuirao kroz pad svetske trgovine, sem pada izvoza SAD u Kinu, ali počinje da deluje kroz nestabilnost na berzama akcija širom sveta. Pad na akcijama označava manje novca za investicije, a svaka kriza do sada započela je padom investicija. Koliko bi kriza u svetu mogla da se prelije u Srbiju nezahvalno je prognozirati jer se još uvek ne može procenjivati koliko velikog intenziteta može da bude, ako do nje u 2019. uopšte i dođe.
Na kretanja u 2019. delovaće i drugi faktori (poput blokade plasmana robe na KiM). Ali, iz perspektive ostvarenog rasta u 2018, nakon 9 izgubljenih godina, na 2019. možemo gledati sa većim očekivanjima, a u odnosu na to kako smo ulazili u prethodne godine.
