Ljajić: Nivo sive ekonomije smanjen sa 21,5 na 15 odsto BDP-a

Srbija je u proteklih pet godina ostvarila napredak u borbi protiv sive ekonomije i smanjila njen nivo sa 21,5 odsto na 15 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), izjavio je danas ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Ljajić je, na panelu “Siva ekonomija – dupli trošak za potrošače”, ukazao da siva ekonomija nikada neće biti u potpunosti iskorenjena, kao ni korupcija, primetivši da nema zemlje u svetu koja se ne suočava sa tim problemima.

Kaže da u poređenju sa članicama EU, Srbija nije ni najgora ni najbolja u toj oblasti, i da ima puno zemalja koje su lošije od nas – na primer u Bugarskoj je procenat sive ekonomije 42 odsto, u Rumuniji 30 odsto, Sloveniji 24 odsto i Hrvatskoj 25 odsto.

“Ne govorim to da bih kazao da mi nismo loši, već da je problem takav da iziskuje puno rada i jake političke volje. To će biti ključna stvar u borbi protiv sive ekonomije”, dodao je Ljajić.

Konstatujući da je za suzbijanje sive ekonomije neophodna koordinisana i permanentna borba, a pre svega politička volja, mehanizmi i pravni okvir, ministar je ocenio da je kod nas ta volja najodlučnije pokazana od 2015. godine, kada je usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv sive ekonomije i Zakon o inspekcijom nadzoru.

Do sada smo, kako je napomenuo, imali situaciju da inspekcije ne mogu da kontrolišu one koji rade na crno pa cenu plaćaju oni koji su registrovani, a sada novi zakon omogućava da se kontrolišu i registrovani i neregistrovani privredni subjekti.

Prema njegovim rečima, od 15. jula 2015., kada je zakon stupio na snagu, za 17 posto je povećan broj registrovanih privrednih subjekata, sa 334.000 na 391.000, što je, ističe, prvi pokazatelj da je zakon dao rezultate.

Ljajić je naveo da će zakon doneti i mogućnost formiranja jedinstvenog informacionog sistema, s čime se kreće naredne godine, a koji će “uvezati” rad 42 inspekcije na tržištu Srbije.

Veliku prepreku za postizanje boljih rezultata, kako je predočio, predstavlja nedovoljan broj inspektora, što je naročito primetno u turističkoj inspekciji, gde je obim sive ekonomije takođe veliki.

U tom sektoru, kaže, postoji 114 inspektora, od čega su 72 republički, a 42 lokalni, koji treba da pokriju veliki broj ugostiteljskih objekata, turističkih agencija, skijališta, nautičkih područja i čitav niz drugih nadležnosti.

“To nije moguće. Zato Ministarstvo za državnu upravu sada radi analizu svih inspekcijskih službi, kako bi utvrdilo gde su manjkovi, gde viškovi. To može da smanji obim sive ekonomije”, izjavio je ministar.

Kao najveći izazov pred nama vidi internet trgovinu, budući da je milion i 800 hiljada ljudi prošle godine prometovalo u toj oblasti, što je za 50 odsto više nego pre tri godine.

Ljajić je naglasio da je u borbi protiv sive ekonomije najvažnija društvena svest, jer, kako kaže, ne postoji ni zakon ni norma koja može da predvidi svaku životnu situaciju i da spreči korupciju i sivu ekonomiju.

“Ako korupcija postane način života, uvek ćete naći neku rupu da nekog prevarite”, primetio je Ljajić apelujući na jačanje svesti, regualtiva i mehanizama države.

Ministar je zaključio da je borba protiv sive ekonomije važna i zbog smanjivanja poreskih opterećenja, jačanja ekonomije i životnog standarda.

(Tanjug)