Narodna banka Srbije ograničila je raspon kursa evra prema dinaru na plus-minus 1,25 odsto u odnosu na zvanični srednji kurs koji važi za taj dan.
Od 1. januara naredne godine za menjačnice i pošte važe nova pravila, a pitanje koje se nameće je zašto se ova odluka ne odnosi i na banke?
“Opravdanje NBS je bilo da se ova mera uvodi zbog menjačnica koje su na aerodromu, na autobuskim stanicama, na pumpama gde korisnici faktički nemaju neki veliki izbor, a onda se koristi taj nedostatk izbora da bi se na većoj kursnoj razlici zaradilo”, rekao je Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača “Efektiva” gostujući na TV Prva.
Nemanja Nedović sa Beogradske bankarske akademije kaže da je jedina situacija kada je kurs u bankama nepovoljniji u odnosu na menjačnice onda kada se vrši zamena keša u gotovini.
“Osnovna delatnost menjačnice je menjački posao, kojih u Srbiji ima oko 2.600 i one se bave samo tim poslovima. Dok je za banku to sasvim sporedan posao. Prihod od zamene keša za banku je u ukupnom prihodu za nju zanemarljiv. Banka kada odobrava kredit koristi isključivo srednji kurs prilikom plasmana kredita i prilikom vraćanja kredita. Vi srednji kurs u manjačnici teško da možete da dobijete u bilo kojoj situaciji. Jedina situacija kada je taj kurs nepovoljniji u odnosu na manjačnice je kada želite da zamenite gotovinu. Jedan od razloga zašto to banke rade je i da bi smanjile količinu ljudi koji to žele da rade”, kaže Nedović.
Međutim, ono na šta se građani najčešće žale udruženjima potrošača su, prema rečima Dejana Gavrilovića, turistički aranžmani, odnosno kurs koji se obračunava i konverzija prilikom plaćanja karticama u inostranstvu i on smatra da je NBS mogla da ograniči i ovakve stvari.
“Znate kada kupujete aranžman, a iz turističe agencije vam kažu 500 evra po prodajnom kursu baš te banke, a ta banka našteluje prodajni kurs. Ako je srednji kurs 118, a oni stave da je prodajni 125”, kaže on.
“U banci postoji nekoliko vrsta kurseva i mi imamo dokaze za to. Jedan prodajni kurs za menjačke poslove, drugi prodajni za turističke agencije, treći za naplatu kredita, sve zavisi šta se radi”, kaže Gavrilović.
Nedović, s druge strane, za ovaj problem ne krivi banke, već turističke agencije, koje, sudeći prema njegovim rečima, zarađuju i na prodaji aranžmana i na razlici kursa kod banke.
“Kada turistička agencija želi da kupi određenu svotu deviza i obrati se banci sa zahtevom, ona će dobiti značajno povoljniji kurs, zato što učestvuje na deviznom tržištu. Tako da turistička agencija ne bi trebalo da se vezuje za nepovoljniji kurs pri prodaji aranžmana”, kaže on.
Kada je reč o konverziji prilikom plaćanja karticama u inostranstvu, Nedimović smatra da ni ona ne zavisi od banaka.
“Kurs koji se primenjuje prilikom plaćanja platnim karticama je kurs kartičarskog sistema, a ne zvaničan kurs. Na to banke uopšte ne utiču. Po mom iskustvu, taj kurs je povoljniji u odnosu na zvaničan kurs banke. Znači, ukoliko platite u inostranstvu vašom karticom vizom ili master, kurs po kome će se izvršiti konverzija iz bilo koje valute biće povoljniji nego onaj koji biste dobili ukoliko ste zamenili novac u banci i uplatili na vaš devizni račun”, zaključuje Nedimović.
