Nakon gotovo cele decenije ekonomskog rasta, sve više je znakova da bi u SAD uskoro moglo doći do nove recesije, a kad Amerika kine, prehladi se ceo svet.
Zbog toga je i za investitore u nekretnine, deonice, investicione fondove pa čak i štediše i u našim bankama vrlo važno da znaju kada bi mogla da počne sledeća recesija. Postoji više ranih znakova koji su u prošlosti uspešno ukazali na krizu, a neke od njih Josip Kokanović iz Admiral Marketsa navodi u nastavku.
Krst smrti je indikator koji spada u tehničku analizu, a koji je popularan među velikim investitorima na finansijskim tržištima. Radi se o situaciji u kojoj 50-dnevni prosek na grafikonu cene pojedinog instrumenta padne ispod 200-dnevnog proseka, a zastrašujući naziv je nastao zbog toga što takva situacija često prethodi velikom padu. Nedavno se krst smrti dogodio na SP500 indeksu, a poslednja tri puta se to dogodilo 2001, 2008. i 2016. godine.
Nakon krsta smrti 2001. došlo je do pucanja Dot Com balona, 2008. godine se dogodio najveći pad za vreme finansijske krize, dok se 2016. nije dogodilo praktično ništa (indikator nije 100% pouzdan kao nijedan drugi). No, nedavno je ponovo došlo do krsta smrti i mnogi ga investitori smatraju vrednim pažnje zbog uspešnog predviđanja pada 2001. i 2008. godine.
U poslednjih sedam puta kada su kratkoročne kamatne stope na američke obveznice postale više od dugoročnih, svaki put je došlo do recesije u roku od godinu ili dve. Naime, to je znak da su investitori izgubili poverenje u kratkoročni ekonomski rast. Iako do inverzije krivje prinosa između dvogodišnjih i desetogodišnjih američkih obveznica još nije došlo, razlika je pala na samo 0,16% i sudeći po dosadašnjem trendu, do inverzije će doći u roku par meseci.
Nakon što je sredinom godine Džerom Pauel, čelnik američke centralne banke FED, izjavljivao da su kamatne stope u toj zemlji daleko ispod neutralnih, u poslednjih nekoliko javnih nastupa se predomislio. Sada govori da su kamatne stope samo za nijansu ispod neutralnih, iz čega se može zaključiti da ih više neće značajno podizati, a usporavanje i prestanak podizanja kamatnih stopa je znak da su čak i centralne banke (koje su tradicionalno vrlo spore u svojim reakcijama) svesne da situacija u ekonomiji nije bajna.
U poslednja dva meseca cena nafte je pala preko 30%. Pad cene “crnog zlata” može značiti da proizvođači iz bušotina crpe prevelike količine ili da je potražnja počela da posustaje, stoga se stvaraju prevelike zalihe. Budući da potražnja za energijom ima visoku pozitivnu korelaciju s ekonomskom aktivnošću, pad cene crnog zlata takođe može ukazivati da ekonomska situacija na globalnom nivou više nije sjajna.
Kada je u pitanju stopa nezaposlenosti u SAD-u, situacija je idealna. Trenutno iznosi 3,7%, što je najniži nivo još od 1969. godine, no upravo je u tome problem. Naime, većina ekonomista smatra da se radi o prirodnoj stopi nezaposlenosti, za koju nije realno da se može dodatno spustiti.
Godine 2007. počela je rasti nakon što je pre toga pala na 4,4%, a 2000. tek nakon što je dosegla 3,9%. U obe situacije je iduće godine došlo do krize, a u krizama pada vrednost akcija i akcijskih investicionih fondova. Takođe dolazi do pada kamatnih stopa na oročenu štednju i do velikog pada cene nafte dok cena zlata i obveznica razvijenih zemalja najčešće raste.
