Ekonomisti: Privredni rast koče niske investicije
Privredni rast Srbije može da se podstakne povećanjem javnih investicija u infrastrukturu, a ne većom javnom potrošnjom, preko rasta plata i penzija, ocenili su juče članovi Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, na konferenciji “Ekonomska politika Srbije u 2019. godini” na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, istakao je da je iz republičkog budžeta moglo da se odvoji oko 300 miliona evra slobodnih sredstava za investicije, a da se ne ugrozi deficit od 0,5 odsto, piše Tanjug.
“Na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje zapošljavanja i ukupnu privrednu aktivnost snažan uticaj imaju javne investicije, a ne javna potrošnja”, ocenio je Petrović.
Dodao je da se nedovoljno investira, ne samo u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu, već i u zdravstvo, kao i da za ulaganja nedovoljno odvajaju i javna preduzeća, a da je najdrastičniji primer Elektroprivreda Srbije (EPS), koja investira za trećinu manje od sume neophodne za amortizaciju.
On je rekao da je propuštena prilika da se od “viška” u budžetu, umesto u opremu za vojsku, 200 miliona evra usmeri u puteve i železnicu, a 100 miliona u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
Taj novac koji je mogao da se iskoristi za investicije je, prema njegovim rečima, rezultat manjih troškova za kamate na kredite i državne garancije, a 2020. godine slobodnih sredstava će biti manje, pa su i investicije neizvesnije.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da su investicije ključ i neposredni faktor privrednog rasta.
“Rast podstiču i inovacije i tehnološki progres koji su rezultat investicija, pa je nejasno zašto je premijerka (Ana Brnabić) najavila napuštanje ekonomske politike zasnovane na ulaganjima i prelazak na ekonomiju koja će se temeljiti na inovacijama”, rekao je Arsić.
On je ocenio da je jedan od razloga za niske investicije u Srbiji mala štednja gradjana koja je dva i po puta manja od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i loše institucije i privredni ambijent zbog čega se stranim investitorima daju razne pogodosti i subvencije.
Arsić je ocenio da brži rast zarada od produktivnosti, što je čest slučaj u Srbiji, loše utiče na rast štednje i visinu investicija.
Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da mu “Srbija liči na raj ludaka jer se stanje prikazuje boljim nego što jeste”.
“Slušamo svaki dan da je Srbija lider u mnogim stvarima, a po stopi ekonomskog rasta je ustvari na začelju u odnosu na države iz okruženja i nosi fenjer”, rekao je Madžar.
On je istakao da strane investicije imaju dobre i loše strane, a loša je to što ih ugovaraju nestručni ljudi iz vlasti sa ekspertima investitora, zbog čega ugovori često imaju tajne klauzule na kojima ne insistiraju samo stranci, već i domaća vlast.
“Zbog toga su takvi ugovori najpodložniji korupciji”, rekao je Madžar.
Ekonomista Ivan Nikolić istakao je da se nivo investicija ne može podići na poželjnih 25 odsto BDP bez ulaganja u stanogradnju, kao i da stopa ulaganja nije garancija za ekonomski rast.
“U Srbiji je niska efikasnost investicija, 17,1 odsto niža nego u zemljama EU”, rekao je Nikolić.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić rekao je da “srpska nauka proizvodi višestruko više u odnosu na ulaganja”, ali da će, ako se usvoji zakon o nauci i istraživanju ostaviti štetne posledice na razvoj naučne misli.
“Nacrt zakona o nauci i istraživanu je u javnoj raspravi i prema njemu od 12.000 istraživača sudbina 1.800 je neizvesna jer se osniva Fond za nauku za koji će komisija birati istraživače”, rekao je Radonjić i dodao da će fond imati stalno finansiranje za razliku od istraživača na fakultetima koji će se finansirati, zavisno od projekata.
