Od marta 2015. do sada ECB je kupila 2,6 biliona (hiljada milijardi) evra vredne državne obveznice, što je oko 40 odsto BDP-a evrozone, u pokušaju da pogura evropsku ekonomiju usporenu još od svetske finansijske krize 2008. U početku je ECB upumpavala državama evrozone po 60 milijardi evra mesečno, da bi postepeno iznos bio smanjivan na 15 milijardi evra.
Proizvodnja i usluge u evrozoni u decembru su pali na četvorogodišnji minimum, stručnjaci kažu zbog protesta “žutih prsluka” u Francuskoj, ali i usporavanja u Nemačkoj, pa i slabije proizvodnje u Kini. Reakcija tržišta je pad vrednosti evra prema dolaru za 0,6 odsto, na nešto ispod 1,13 dolara za evro u jednom trenutku.
Za nas je pak najvažnije da li će i kako će se sve to odraziti na naše džepove.Đ’e8Ekonomisti kažu da nema razloga da obustavljanje kvantitativnih olakšica ECB ima bilo kakve negativne efekte na srpsku ekonomiju i da se o tome može govoriti tek kada počne podizanje kamatnih stopa, piše Danas.
Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu, podseća da je nakon krize iz 2008. godine američki FED ušao u obiman program kvantitivnih olakšica, dok je ECB oklevala i posle sa zakašnjenjem i sama započela sličan program.
“Tako je nastao period nekonvencionalne monetarne politike koja je primerena kriznim situacijama, ali nije dobro da se dugo sprovodi i kada više nema kriznih elemenata. FED je ukinuo kvantitativne olakšice i počeo sa podizanjem referentne kamatne stope, dok je evrozona kasnila. Tako je nastala asinhrona monetarna politika na globalnom nivou, u kojoj FED od 2016. povećava kamatne stope, a ECB daje olakšice i drži nisku kamatnu stopu”, objašnjava Savić dodajući da se sadašnjim ukidanjem olakšica Evropa usklađuje sa monetarnom politikom SAD.
Za Srbiju ovo usporavanje monetarne politike ECB ne bi trebalo da ima negativne efekte, smatra Savić dodajući da je za našu privredu mnogo važnije šta će biti sa rastom evropske ekonomije.
“Kada je bilo kočenje monetarne politike u SAD mi nismo imali negativnih posledica, pa verujem da ni obustavljanje olakšica ECB takođe neće uticati negativno. Ozbiljniji efekti se javljaju kada se menja kamatna stopa i tada se javlja mogućnost odliva nekih fondova, ali u poslednje dve godine FED je podizao kamate, a mi nismo beležili značajnije odlive kapitala”, napominje on.
Slično razmišlja i Ivan Nikoić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, koji podseća da su ovi potezi ECB najavljeni i ukalkulisani kod tržišnih igrača.
“Ne očekuju se lomovi, sve je ukalkulisano”, rekao je on komentarišući eventualno jačanje evra koje bi mogla izazvati stroža monetarna politika.
“Problemi evrozone su toliki da monetarne mere ne mogu da nadomeste političke rizike i znake usporavanja evropske ekonomije. ECB dosledno sprovodi plan izlaska iz kvantitativnih olakšica i to bez obzira na to što evropskoj ekonomiji ne ide tako dobro kao na početku godine”, smatra Nikolić dodajući da zato ne očekuje značajnije promene kursa.
Pitanje je šta će biti kada ECB počne da diže referentnu kamatu, jer je veliki deo kredita vezan za euribor. Ipak Nikolić ukazuje da i ako dođe do povećanja kamata to neće biti pre kraja sledeće godine i to ako evropska ekonomija ne nastavi da se hladi.
