Više od 100.000 građana u nedozvoljenom minusu

Oko 110.000 građana Srbije ima problem da izađe iz nedozvoljenog minusa, a ova vrsta pozajmice ih papreno košta s obzirom na to da kamatne stope idu i do čak 70 odsto godišnje. Inače, pozajmice po tekućim računima, takozvani dozvoljeni minus i dalje je jedan od najskupljih vidova zaduživanja, piše Politika.

Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu iznose u proseku 29,3 procenta iako se u nekim bankama kreću i do 36,05 odsto godišnje.

Iako su banke od 2013. godine bile pod pritiskom NBS da smanje kamate na ovaj vid zaduživanja, one su ih do sada oborile 5,6 odsto, dok su istovremeno kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu snižene 10,3 procenata. Inače, Srbija ima verovatno najviše kamate na dozvoljeni minus u Evropi. Još 2012. godine u Evropi prosek je bio svega osam odsto.

Ni stabilan kurs, niska inflacija i povoljna referentna kamatna stopa nisu bili dovoljan razlog bankama da pojeftine ovu uslugu.

– Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, a Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu, kažu u NBS za „Politiku”. Oni dodaju da to ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu zajma, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

– Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu, ističu u Narodnoj banci Srbije.

Oni nemaju podatak koliko iznosi tačan broj korisnika ove vrste pozajmica , ali dodaju da je zaduženje građana po ovom osnovu u maju ove godine iznosilo 22,5 milijardi dinara, što čini manje od pet odsto ukupnih dinarskih kredita stanovništva, odnosno manje od tri procenta ukupnih kredita odobrenih građanima.

– Iznos zaduženja građana po ovom osnovu je stabilan u poređenju s ranijim godinama ili, preciznije, u odnosu na maj 2013. godine, kada je iznosio 23,5 milijardi dinara, iznos dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu je zapravo niži – kažu u centralnoj banci za naš list.

Dozvoljeni minus je najbrži oblik pozajmice, koji može da dobije svaki bankarski klijent s redovnim primanjima, bilo da je reč o plati ili penziji. Odobrava se brzo, najčešće u visini mesečnog priliva na račun, na rok od godinu dana.

Kada se ovaj odobreni iznos prekorači, klijent je u docnji, a ovako se vode svi oni koji iz „crvenog” ne mogu da izađu duže od dva meseca. Od 27 banaka koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 20 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu su tri banke smanjile kamatne stope preko 10 procenata, navode u NBS.

Kako bi građani na jednom mestu imali uvid u ponudu banaka na ovu vrstu zaduženja, koja je u svim zemljama i najskuplja, Narodna banka Srbije od februara 2014. godine na svojoj internet stranici objavljuje kamatne stope pojedinačnih banaka na prekoračenja po tekućim računima.