Dina karticom će se plaćati u 160 zemalja sveta

S druge strane, kineski državljani moći će dok borave u Srbiji da podižu novac sa bankomata svojim karticama, kao i da plaćaju robu i usluge, kaže za Tanjug generalni direktor Sektora za platni sistem NBS Dragana Stanić.

“Cilj te saradnje je, pre svega, da se omogući prihvatanje kartica CUP-a na teritoriji Srbije na mreži bankomata i POS uređaja tako da kineski turisti mogu slobodno da plaćaju u Srbiji sa instrumentom kojim raspolažu i kojim plaćaju u svojoj zemlji”, navodi Stanićeva.

Saradnja sa kineskim gigantom, koji je ujedno i najbrže rastući kartičarski sistem na svetu i jedan od tehnološki najnaprednijih sistema koji postoje, omogućiće našoj Dini da koristi kinesku tehnologiju bezkontaktnog plaćanja, kao i plaćanje na internetu.

“Drugi cilj ove saradnje je da se napravi zajednička kartica, “Dina karda” i “Čajna Junion peja”, koja će onda omogućiti Dini kao nacionalnoj platnoj kartici da može da se koristi na celokupnoj mreži CUP-a koja postoji u preko 160 zemalja i da se njome plaća bilo gde u svetu”, ističe Stanićeva.

Ugovor sa kineskom stranom se, kaže, potpisuje upravo ovih dana dok je Memorandum o saradnji potpisan pre par meseci, “i sada se kreće u tehničku implementaciju svega što je dogovoreno”.

Da se značajne promene dešavaju po pitanju Dina kartice i načina na koji će od sada ona biti korišćena, podseća Stanićeva, pokazuju i nedavne izmene Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija.

Korisnici koji već koriste platne kartice, a nemaju Dina kard, dobiće srpsku karticu kada im “istekne” ona koju imaju u stranoj banci koja posluje u Srbiji, a moći će, pored domaće, da uzmu ponovo karticu banke u kojoj imaju račun.

Jedan od najbitnijih razloga za takvu odluku zakonodavca je činjenica da se 87 odsto transakcija platnim karticama u našoj zemlji obavlja preko platnih sistemima koji se nalaze u inostranstvu kao i zbog toga što Srbija nema pravo uvida u njihovo funkcionisanje.

“To je značajan sistemski rizik i zato je bilo neophodno preduzeti meru kojom će se obezbediti pouzdano funkcionisanje platnog sistema”, naglašava Stanićeva.

Svi građani koji imaju račun u nekoj od banaka će od 17. avgusta imati pravo na besplatnu Dina karticu, ali banke nemaju obavezu da izdaju Dinu klijentima sve dok im ne istekne postojeća kartica koju su dobili od tih banaka.

“Banka ne mora da vam daje Dinu do trenutka dok vam ne istekne postojeća kartica. NBS se opredelila za takav model da se ne bi odjednom stvorio veliki pritisak da se zamene sve kartice jer bi to stvorilo velike gužve, a u pitanju je obiman posao”, objašnjava Stanićeva.

Cilj zakona koji je nedavno usvojen u Skupštini je snižavanje visokih troškova kartičnih plaćanja, odnosno međubankarske naknade koja u našoj zemlji prošečno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i preko dva procenta.

Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su “deblji kraj” izvlačili građani.

“Činjenica je da su do sada svi ti troškovi bili prevaljivani na trgovca, a trgovac je onda to prevaljivao na cenu robe i usluga i onda smo to plaćali svi”, napominje Stanićeva.

Prema analizama NBS, trošak bankarskog sektora prema internacionalnim kartičnim sistemima za 2017. godinu iznosi preko 30 miliona evra, što znači da je samo u poslednje tri godine oko 100 miliona evra izašlo iz naše zemlje.

“Kada plaćate Dina karticom, za prosečnu transakciju od 1.800 dinara koliko iznosi za srpsko tržište, trošak je 2,16 dinara koji je praktično preko NBS priliv za budžet Srbije, dok je trošak prema dva najveća kartičarska brenda koji se koriste u našoj zemlji za tu istu transakciju 8,2 odnosno 12 dinara, a koji su direktan odliv finansijskih sredstava iz naše zemlje”, objasnila je Dragana Stanić za Tanjug.