Sve što radimo, radimo zbog ljudi i sa ljudima.
I u narednom periodu naš prioritetni zadatak biće nastavak odgovorne politike na ostvarivanju osnovnih ciljeva: niske i stabilne inflacije i finansijske stabilnosti, u korist svih građana i privrede, kaže guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, koja je nedavno, drugi put, izabrana na tu funkciju, koju će obavljati narednih šest godina.
Ona za “Novosti” kaže da je od početka godine NBS kupila milijardu evra, da dinar ne bi previše jačao.
– To znači da je, uz obezbeđenu relativnu stabilnost domaće valute, obezbeđena i garancija da će u eventualnim potresima koji bi mogli da dođu iz međunarodnog okruženja NBS imati čime da garantuje tu stabilnost. Na kretanje kursa, pored faktora iz domaćeg okruženja, značajno utiču i dešavanja u međunarodnom okruženju. Iako su ona u proteklom periodu bila prilično turbulentna, zbog čega su slabile valute pojedinih zemalja, pa i nekih zemalja regiona, kretanja na našem tržištu su u velikoj meri bila otporna na šokove iz inostranstva – rekla je Tabaković.
Krediti u “švajcarcima”
Govoreći o odluci Vrhovnog kasacionog suda, da svi predmeti na temu kredita u švajcarskim francima budu rešeni do 1. oktobra, Tabaković kaže da NBS ne komentariše odluke sudova, ali da ih pažljivo prati i da, kada oceni da je neophodno, preduzima odgovarajuće mere.
– Nikada nisam obećavala ono što nije u granicama moje nadležnosti, niti mi sudovima, bankama ni bilo kome drugom možemo da namećemo odluke o nečemu što je njihova odgovornost i njihov mandat. NBS je, uz uvažavanje principa pravne sigurnosti, tržišnog poslovanja i odgovornosti svih za preuzete obaveze, 2013. donela preporuku, a 2015. godine i odluku za olakšavanje položaja korisnika kredita u švajcarskim francima, ali ne može da se meša u pojedinačne ugovore klijenata i banaka – navela je ona.
Instant plaćanje
Na jesen se uvodi instant plaćanje u sve banke, za koje Tabaković kaže da je jedno od najznačajnijih projekata.
– Taj projekat započeli smo sredinom 2017., a planirano je da 22. oktobra ovaj sistem počne s radom. Od trenutka kada smo odlučili da započnemo uvođenje ovog sistema, koji će omogućiti prenos novčanih sredstava 24/7/365, uključili smo u projekat sve banke, i verujemo da i one vide interes u uspostavljanju ovog najsavremenijeg načina plaćanja – kaže Tabaković.
Ona kaže i da je jasan i transparentan prikaz svih naknada predviđen nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koje će dodatno unaprediti zaštitu korisnika finansijskih usluga.
– Građanima se omogućava da bolje razumeju terminologiju banaka, jer će one biti u obavezi da koriste zajedničku terminologiju koju će NBS propisati. Biće utvrđena lista reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom – ista za sve banke, i one će biti dužne da je, s navedenim iznosom naknade za svaku uslugu pojedinačno, dostave korisniku u predugovornoj fazi. Banke će biti dužne i da najmanje jednom godišnje dostave korisniku zbirni izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim računom – kaže ona.
Privatizacija Komercijalne banke
Takođe, navela je i da je postupak privatizacije Komercijalne banke je u toku.
– Aktivnosti na pripremi banke za privatizaciju su u nadležnosti rukovodstva banke, odnosno njenih akcionara, a u skladu sa sporazumom akcionara, u planu je prodaja paketa akcija u njihovom vlasništvu. Propisi predviđaju da Ministarstvo finansija dostavlja nacrt tenderske dokumentacije NBS, radi davanja mišljenja na deo koji se odnosi na dokaze o finansijskom stanju i dobroj poslovnoj reputaciji potencijalnog sticaoca banke – priča Tabaković.
Navela je i da zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, poslednjih godina imali smo oštar pad kamata na dinarske kredite. U odnosu na septembar 2013., kada je i započet trend pada kamata, prosečna stopa na novoodobrene dinarske kredite niža je, prema poslednjim podacima, za 10,1 procentni poen i iznosi 8,8 odsto.
– Iako su centralne banke pojedinih zemalja počele da povećavaju svoje referentne stope, niski inflatorni pritisci u Srbiji nama su omogućili da i u aprilu i maju dodatno snizimo referentnu kamatnu stopu na tri odsto. Naše odluke o visini ove stope i u narednom periodu zavisiće od procene jačine inflatornih pritisaka, kao i od ukupnih kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu. Istovremeno, na kretanja kamata na međunarodnom finansijskom tržištu uticaće monetarne politike vodećih centralnih banaka, koje će u velikoj meri zavisiti od brzine njihovog ekonomskog oporavka – priča ona.
