Rast je uglavnom podržan stabilnom privatnom potrošnjom i znatnim oporavkom investicija. Inflacija se kretala ispod ciljnog koridora proteklih meseci, uglavnom kao posledica visokog baznog efekta, dok su nastavili da se poboljšavaju indikatori tržišta rada. Što se tiče ekonomske politike, fiskalna politika je postala ekspanzivnija, dok se monetarna politika takođe zadržala na silaznoj putanji.
U našoj prognozi predviđamo nastavak pozitivnih ekonomskih trendova u ostatku godine. Revidirali smo našu cifru za finansijsku 2018. godinu sa 2,9% međugodišnje na 3,5% međugodišnje, pri čemu smatramo da je domaća potražnja ključni faktor rasta. Očekuje se da fiskalna politika ostane ekspanzionistička, pošto izvršenje budžeta u 2017. godini i prvoj polovini 2018. ostavlja dovoljno fiskalnog prostora. Što se tiče monetarne politike, očekujemo da referentna stopa ostane nepromenjena do kraja 2018. godine, pošto očekujemo postepeno ubrzanje kretanja inflacije u narednim mesecima.
Dobri rezultati po pitanju BDP-a, ubrzanje kreditne aktivnosti i očekivano ukidanje programa kupovine obveznica od strane ECB-a takođe igraju važnu ulogu za prognozu monetarne politike.
Preliminarna procena BDP-a za prvi kvartal 2018. godine revidirana je naviše, sa 4,5% međugodišnje na 4,6% međugodišnje. U skladu sa očekivanjima, glavni doprinos opštem rezultatu došao je sa strane investicija, pošto su se investicije u osnovna sredstva povećale za veoma dobrih 14,9% međugodišnje, zahvaljujući ubrzanom ciklusu javnih investicija, niskom baznom efektu i nešto većim privatnim investicijama (uključujući SDI). Privatna potrošnja i državna potrošnja takođe su zabeležile ubrzanje, na 3,1% međugodišnje odnosno 2,3% međugodišnje u odnosu na prosek od 1,9% međugodišnje odnosno 1% međugodišnje u 2017. godini. Neto izvoz imao je suprotni efekat, pošto je porast uvoza od 12,5% međugodišnje premašio povećanje izvoza od 9,3% međugodišnje, što je ovelo do negativnog doprinosa eksterne potražnje.
Očekujemo slična kretanja u predstojećem periodu. Domaća potražnja bi trebalo da obezbedi pozitivan i bolji doprinos, podržan daljim stabilnim profilom privatne potrošnje, ekspanzivnijim fiskalnim stavom i ubrzanjem investicija zahvaljujući ciklusu javnih investicija, ubrzanju kreditne aktivnosti i nešto povoljnijoj poslovnoj klimi. Sa druge strane, očekujemo da će neto izvoz dati negativan doprinos zbog jačih pritisaka na uvoz koji potiču iz boljih rezultata u svim sektorima. Međutim, očekujemo da će izvoz zadržati solidnu dinamiku, na nivou od oko 10% međugodišnje. Stoga, za finansijsku 2018. godinu predviđamo rezultat na nivou od 3,5% međugodišnje.
Monetarna politika
Očekuje se postepeno ubrzanje inflacije Indeks potrošačkih cena je iznosio 1,1% međugodišnje u aprilu, što je prema našem mišljenju najniži nivo u 2018. godini, pošto očekujemo da će snažni efekt baze početi da postepeno bledi. Takođe, dobri ekonomski rezultati, porast zarada, ubrzanje kreditne aktivnosti i inflatorna očekivanja ukazuju na to da će inflacija početi da se kreće ka sredini ciljnog koridora NBS od 3% %2B/-1.5pp. Očekujemo da indeks potrošačkih cena bude na tom nivou sredinom 2019. godine. Što se tiče monetarne politike, NBS je smanjila referentnu stopu na 3% u aprilu i od tada ju je zadržala na tom nivou. Očekujemo da će centralna banka referentnu stopu zadrži na istom nivou u predstojećim mesecima, pošto očekujemo postepeni rast inflacije, početak ukidanja programa kupovine obveznic od strane ECB-a i verovatno veću naklonjenost povećavanju kamatnih stopa Federalnih rezervi pod novim predsednikom. Takođe, nakon više godina fiskalne konsolidacije, očekujemo ekspanzivniju fiskalnu politiku, što predstavlja važnu promenu za miks ekonomske politike u Srbiji. U ovim uslovima, očekujemo da NBS bude uzdržana tokom ostatka 2018. godine, uz blago restriktivniji stav kasnije u 2019. godini, nakon potencijalnog podizanja stope ECB-a.
Prinosi na obveznice
Nakon snažne kompresije, predviđamo kretanja prinosa na sličnim nivoima U Srbiji su se fiskalni pokazatelji primetno poboljšali u 2017. godini i premašili sva očekivanja, pošto je budžet opšteg nivoa države zabeležio suficit od 1,2% BDP-a. Takva kretanja su uglavnom posledica naplate poreza koja je premašila očekivanja i koja je podržana stabilnim kretanjima potrošnje, boljim uslovima na tržištu rada, strožijim propisima i unapređenjima efikasnosti naplate poreza (više programa implementirano u Poreskoj upravi RS). Takođe, treba pomenuti da je Srbija veoma uspešno završila trogodišnji stand-by aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om. U 2018. očekujemo da vidimo uravnoteženi budžet opšteg nivoa države ili manji deficit, usled rasta zarada u javnom sektoru i penzija, kapitalnih investicija, itd. Međutim, naše je mišljenje da održivost javnog duga nije ugrožena. Na putanju prinosa u lokalnoj valuti utiču bolja fiskalna pozicija, još uvek nisko i stabilno okruženje u pogledu inflacije, atraktivna razlika u kamatnim stopama, jak dinar, aktivnosti Ministarstva finansija koje za cilj imaju razvoj krive prinosa u lokalnoj valuti i jače interesovanje stranih investitora. Stoga smo videli značajnu kompresiju prinosa na benchmark HoV.
Za predstojeći period predviđamo kretanja prinosa na sličnim nivoima, uz određene pritiske u pravcu rasta, srednjoročno gledano, zbog očekivanog porasta inflacije, ekspanzivnije fiskalne politike i promene smera monetarne politike ECB.
Dinar još uvek pod apresijacijskim pritiscima
Apresijacijski pritisci na srpski dinar iz 2017. nastavili su se u 2018. godini. Od početka godine, dinar je ojačao za 0,3% u odnosu na evro, podržan jačom potražnjom za dinarskim kreditima u bankarskom sektoru, dobrim izvoznim rezultatima i intenzivnijim prilivima portfolio i stranih direktnih investicija (prema izjavama NBS). NBS je nastavila da igra aktivnu ulogu na obe strane na deviznom tržištu. Što se tiče budućih kretanja, očekujemo da će makro i fiskalno okruženje, postepeni rast priliva kapitala i povećano kreditiranje u lokalnoj valuti, i dalje biti faktori podrške dinaru. Sa druge strane, porast uvoza podržan domaćom potražnjom i sezonski faktori igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. S obzirom na to, predviđamo da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan na nivou oko 118-118,5, pri čemu su vrednosti u nižem delu koridora verovatnije u predstojećim mesecima, kao posledica povremenih intervencija NBS.
