Dok kamatne stope u SAD-u rastu, u Evropi padaju već 10 godina

U sredu se održava redovni sastanak odbora američke centralne banke za odlučivanje o monetarnoj politici (FOMC).

Većina učesnika na finansijskim tržištima očekuje da će na sastanku biti donesena odluka o još jednom podizanju referentnih kamatnih stopa u SAD-u, što će biti sedmo podizanje stopa u poslednje tri godine. To znači da će u Americi verovatno uskoro doći i do rasta kamatnih stopa na štednju i kredite.

S druge strane okeana situacija je potpuno drugačija. Evropska centralna banka kamatne stope namerno drži na istorijski niskim nivoima, što doprinosi i veoma niskim kamatnim stopama. Uz mali izuzetak 2011. godine, referentne kamatne stope u eurozoni padaju još od 2008. godine, a niske će vjerovatno ostati godinama. Naime, po komentarima čelnih ljudi Evropske centralne banke, prvo podizanje referentnih kamatnih stopa sigurno neće biti ove godine, a deo analitičara se pribojava da neće rasti ni 2019. godine.

Šta je uzrok takvoj situaciji?

Najvažniji faktor pri odluci o visini kamatnih stopa je inflacija. Što je viša stopa inflacije, u pravilu su više i kamatne stope, a vredi i obratno. Stopa inflacije je pak vezana uz ekonomsku aktivnost. Ako BDP u nekoj ekonomiji snažno raste, u pravilu raste i stopa inflacije. Tu dolazimo do posledica krize koja je počela pre deceniju. U SAD-u je relativno rano došlo do snažnih protivmera protiv krize, na temelju čega je američka ekonomija brzo izašla iz recesije i sada se nalazi u poprilično dobrom stanju. Stopa nezaposlenosti u SAD-u je niskih 3,8%, a BDP raste po stopi od 2,2%. Evropa je veoma nespremno dočekala krizu, godinama se većalo treba li i kako pomoći Grčkoj i ostalim zemljama u krizi, a posledica je visoka stopa nezaposlenosti (8,5%) i nizak ekonomski rast (samo 0,4%). Zbog toga je i stopa inflacije u Evropi niža, na temelju čega ECB već godinama okleva s dizanjem kamatnih stopa.

Što to znači za običnog čovjeka?

Za obične građane u EU to znači da će štednja još godinama biti vrlo neisplativ način ulaganja novca. Kamatne stope na oročenu štednju nažalost nisu dovoljne da pokriju stopu inflacije, zbog čega novac na banci gubi vrednost. Dobra vest je to da će i kamatne stope na kredite još godinama biti niske.

Što učiniti u sadašnjoj situaciji?

Tradicionalno, na Forex tržištu dolazi do jačanja valute zemlje u kojoj kamatne stope rastu, stoga se deo građana odlučuje na kupovinu američkog dolara. No, dolar je u poslednjih nekoliko meseci značajno ojačao i sada se verovatno ponovno nalazi na precenjenom nivou.

To znači da nije realno očekivati snažnije jačanje dolara u odnosu na evro sa sadašnjeg nivoa. Na samu najavu skorašnjeg dizanja kamatnih stopa u evrozoni, Britaniji, Japanu i sl. vjerovatno će doći velikog špekulativnog talasa kupovine evra, funte, jena i ostalih valuta, što će dovesti do slabljenja dolara.

Druga kategorija investitora se odlučuje za ulaganje u zlato, koje se kroz istoriju dokazalo kao dobra zaštita od inflacije. Cena će mu značajnije porasti na početku iduće globalne krize, a mnogi smatraju da će zbog toga u idućim godinama biti isplativije od ulaganja u deonice ili investicione fondove.

Poslovni.hr

Check Also

Societe Generale zapošljava: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior

Societe Generale banka je raspisala konkurs za poziciju: Senior Internal Auditor / Internal Audit Supervisior.