Zašto privrednici ne koriste povoljne kredite?
U poslednje dve godine u Srbiji raste broj malih i srednjih preduzeća, posluju bolje i zapošljavaju više radnika, pokazuje statistika.
U Vladi mnogo očekuju od novog projekta sa Evropskom unijom vrednog 20 miliona evra koji treba da obori kamate na kredite namenjene njima. Utisak je, međutim, da privrednici ne koriste dovoljno povoljne kredite, sredstva evropskih fondova i druge pogodnosti, jer i dalje teško ispunjavaju kriterijume, izveštava RTS.
Med iz košnica u okolini Surdulice je novi biznis lokalnih pčelara, otkako su se udružili, konkurisali za novac evropskih fondova i zaštitili geografsku oznaku.
“Mi smo sad u procesu sertifikacije. Cena našeg zaštićenog meda je porasla, tako da ubacujemo neke nove članove. Ima prosperiteta”, kaže Ivica Kostić iz surduličke “Matice”.
Mnogo je novca u fondovima Evropske unije za mala i srednja preduzeća, samo treba da znaju u tome da se snađu. Ako umeju da napišu projekat, osim da započnu posao, mogu i da ga prošire, dođu do opreme, tržišta, stručne pomoći. Važna sredstva za taj deo privrede u Srbiju ulaze u formi kreditnih garancija.
Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede, navodi da je u opticaju oko 500 miliona kreditnih linija koje su obezbeđene kroz kreditne garancije.
“Te kreditne linije raspoložive su preko najvećih banaka u ovom trenutku. Ponekad mala i srednja preduzeća ne mogu baš da prepoznaju da su to sredstva koja imaju u pozadini podršku Evropske unije, ali ono što je najvažnije je da se kreditna podrška banaka zbog tih mogućnosti značajno unapredila, kamatne stope su značajno pale”, ističe Katarina Obradović Jovanović.
Da bi banke ponudile povoljnije kredite za mala i srednja preduzeća, pomaže Evropska investiciona banka. Samo pred samit u Sofiji za to je izdvojeno 180 miliona evra.
“Time želimo da postignemo dva cilja. Da se smanje troškovi finansiranja, da kamatne stope budu pristupačnije za mala i srednja preduzeća, ali i da se rok otplate poveća kako bi se uslužili preduzetnici koji bi bili suviše rizični za kreditiranje od banaka”, objašnjava Dubravka Negre, direktorka Predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.
Prvo socijalno preduzeće u Lebanu
A rizik je veliki i u Lebanu gde se zahvaljujući podršci Evrpske unije krčka ajvar.
U socijalnom preduzeću “Ruža” radi Biljana Stanković, koja je samohrana majka sa troje dece. Tu radi i Dobrica Jović.
“Mi smo srećni kad ima narudžbine, jer od toga i zavisi proizvodnja”, kaže Dobrica.
Slobodanka Pavlović, menadžerka, ukazuje da to još nije firma koja stoji na svojim zdravim nogama. “I dalje nam treba pomoć sa strane”, rekla je Slobodanka.
Bespovratna – predlažu u Vladi.
“Za ekonomski razvoj je bitno da za preduzeća koja imaju razvojnu orijentaciju, koja mogu da se izbore na tržištu i nađu mogućnost da rastu zdravo, obezbedimo potrebne izvore finansiranja, a za ove druge da imamo programe koji mogu pomoći da svoju funkciju koju imaju u široj zajednici ispune”, istakla je pomoćnica ministra privrede.
Upravo zbog socijalnih i mikro preduzeća, koja su bankama manje zanimljiva, postoje programi poput tek promovisanog EU PRO, vrednog 4,5 miliona evra, zahvaljujući kojem mogu da dođu do opreme za rad.
