Međubankarske naknade za kartice ograničene na 0,2 odsto

Obrazlažući taj akt u raspravi, guvernerka Narodne banke Srbijr Jorgovanka Tabaković je rekla da će se u prelaznom periodu od šest meseci primenjivati ograničenje od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice, kako bi se banke prilagodile tim uslovima, prenosi Tanjug.

Ona je objasnila da, kada u prodavnici plaćamo račun karticom, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod tog trgovca (banka primalac) plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču (banka izdavalac).

U praksi, banka primalac prevaljuje tu naknadu na trgovce, preko trgovačke naknade, koji taj trošak ugrađuju u cenu robe i usluga, tako da u konačnom ishodu, ceh plaćaju potrošači. “Međubankarske naknade, koje propisuju internacionalni kartični sistemi za Srbiju su među najvišim u Evropi i trenutno iznose najmanje 0,9 do 1,0 odsto vrednosti transakcije, dok za pojedine kartične proizvode idu i do 2,0 procenta”, rekla je Tabakovićeva.

Drugim rečima, istakla je ona, građani Srbije indirektno plaćaju višestruko više međubankarske naknade od onih na tržištima EU, gde su ove naknade ograničene upravo na 0,2 odsto za debitne, odnosno 0,3 odsto za kreditne kartice. “To ograničenje je u EU u 2016. godini dovelo do rasta broja POS terminala za 11,7 procenata, i povećanja broja transakcija karticama za 12,2 odsto. Slično očekujemo i kod nas”, navela je guvernerka.

NBS, pored toga, ovim Zakonom predviđa i obavezu banke da trgovcu kod kog postavlja POS terminal nudi i obračunava trgovačke naknade pojedinačno za različite vrste i brendove platnih kartica, a ne zbirno kao do sada, što je omogućavalo da kartice s nižim troškovima subvencionišu upotrebu skupljih kartica.

“Cilj ove norme je da trgovac bude upoznat s tim koje kartice mu generišu više troškove, a zakon će omogućiti trgovcima da prave izbor i da prihvataju samo one kartične proizvode koji nose niže troškove, a ne sve kartice, kako je danas slučaj”, navela je Tabakovićeva.

Zakonom će biti zabranjen i nedozvoljeni uticaj banke na trgovca. “Banke i kartični sistemi plaćanja neće moći trgovcu da zabrane da usmeri potrošača na jeftinije kartice”, rekla je guvernerka NBS.

Zakon, dodala je, omogućava da država preko NBS obezbedi sigurnost platnih transakcija i niže troškove za građane. Objasnila je da se sada propisuje obaveza da se poravnanje za domaće transakcije obavlja u Srbiji pod nadzorom NBS i ostalih državnih organa, što do sada nije bio slučaj, nezavisno da li se plaća stranim karticama koje su izdale domaće banke ili domaćom karticom koju su izdale domaće banke.